Kako je Dejan postao Cici

Dejan je bio srednjeg rasta. Smeđ, sa lepim dubokim glasom. Uznemirujuće mršav. Imao je jedan sjajan kožni mantil. U ono vreme govorili smo od „SS“ kožure, a danas bi ličio na onaj iz „Matrixa“ što loše stoji Kianu Rivsu. Nosio je frizuru kao momci iz vokalno–instrumentalnog sastava „Duran Duran“. Na prvi pogled neko bi se prevario i pomislio da je neo-romantičar (U normalnom svetu rekli bi so gothic). Već na drugi pogled bio bi provaljen da je više šminker nego šmeker.

– „Vidi ga odvratan je!“- govorila mi je Deni – „Stalno namešta kosu i kao, čisti neko trunje sa sebe. Narcis!“ Mislio sam da Deni preteruje, jer Dejan se, čak i tada, sviđao devojčicama. Nešta mlađim, istina, ali svakako nije prolazio nezapaženo.

Ispred škole ga je svakoga dana čekala devojka. Bila je zgodna i plava. U ono vreme smo bili skloni da za takve ribe kažemo da su seljanke, ali danas bi lepo prošla. Nosila je svetle farke, široke dukseve, a njena frizura činila je da malo liči na Bonnie Tyler iz vremena kada je izvodila numeru „Holding out for a hero“. Čim bi ga ugledala vikala bi iz sveg glasa: „Cici, Cici!!!“ i tako je Dejan dobio nadimak.

Danas Cici živi „Napolju“ i oženjen je Francuskinjom. Deni je takođe u inostranstvu i udata je. Devojka što je ličila, malo, na Bonnie Tyler ne znam gde je, ali naslućujem.