Would you like to like

Naime, svastika iz Kanade (od skoro iz Lisabona, dakle iz Portugala (ono PortuGALIJA mi zvuči nekako robovlasnički)), malo, malo, pa stavi neke fotke, šalje invitations, neke šifre i lozinke. Pokušao sam i ja, naravno. Otvorio sam nalog ili kako se već zvaše. Em, što traje, dozlaboga dugo, em što mi se odmah nakačilo nekoliko friends za koje nikada nisam ni čuo da postoje, a kamoli da su mi prijatelji, drugari, kompa/e, poznanici, ortaci… ma, ni izbliza… FejsBruk(a)!!!

– „Nemoj da ste seljaci, pa brže je ovako. Što da šaljem fotke preko e – mail-a, kada možete samo da uđete i razgledate?“ – grmi svastika Ika preko Skype-a.

A blog? Ni da pogledaju, ni ona, ni muž (Šta mi on dođe? Kako se kod nas sve kaže kada dva tipa ožene dve sestre? Inače lik je strava, voli ekstremne sportove i uopšte).

I tako… telefon je majka… odnosno Skype. Još se i vidiš, kao ona serija kada smo moja generacija i ja sa njom – bili mali: „Svemir 1999“… sećate se? Ono, baza na Mesecu… stalno su imali neke dogodovštine, nisam hteo na spavanje dok ne prođe „Svemir…“

Gledam juče na Nacionalnoj geografiji ono o svemiru. Odavno nisam gledao nešto bolje… još od Karla Sagana i njegovog „Kosmosa“, čini mi se. Sve do najnovijeg „Kosmosa“.

Čitao sam i Stivena Hokinga (i pre njega Artura Klarka i Isaka Asimova) i svašta još nešto na tu temu.

Pomislim kako su naši problemi čine malecni kada se posmatra Zemlja iz orbite. Postaju beznačajni kada se uputite dalje…

S druge strane, taj put, dalje, zapravo nas vraća samima sebi (samima sobima?), bar mi se čini, jer ne kontam većinu odgovora koje nudi nauka… barem onih koji se tiču ontoloških pitanja, pa mislim da se na tom mestu većina okreće Bogu. Dobro de i/ili Blogu.

Da se ne lažemo, nisam ja neaktivan na FB, nego samo kažem.