Pod „Sećanja“

Čitajući neke svoje ranije postove, setio sam se svojih tadašnjih razmišljanja. Tekstovi od pre sedam ili osam godina krcati su mozganja na temu ljudi, njihovih mana ili vrlina i puni su „autouvida“ neke vrste introspekcije, samosagledavanja iz bezbroj uglova i sve tako.

Ako nešto predstavlja benefit zrelosti (meni je u trenutku dok pišem ove redove 45), onda je to prihvatanje drugih ljudi.

Još veće olakšanje donosi način na koji posmatram, vidim i prihvatam sebe.