Pod „Sećanja“

Čitajući neke svoje ranije postove, setio sam se svojih tadašnjih razmišljanja. Tekstovi od pre sedam ili osam godina krcati su mozganja na temu ljudi, njihovih mana ili vrlina i puni su „autouvida“ neke vrste introspekcije, samosagledavanja iz bezbroj uglova i sve tako.

Ako nešto predstavlja benefit zrelosti (meni je u trenutku dok pišem ove redove 45), onda je to prihvatanje drugih ljudi.

Još veće olakšanje donosi način na koji posmatram, vidim i prihvatam sebe.

20 thoughts on “Pod „Sećanja“

  1. To je to. 🙂
    Što bi rekli:
    „Nije iskustvo ono što smo prošli, nego ono što smo iz toga izvukli.“
    (Zaboravio sam ko je to rekao).

    • To bi bilo blago, naročito imajući u vidu neke izvrsne likove ili recimo prvu postavu Mojbloga.

      Što se mojih zapisa tiče, neke sam ovde ponovo objavio, pa makar to malo fikcije sasvim iščilelo zbog toga. „Surogat maćehu“ ću da koristim.

  2. “Neki se nikad ne opamete“ Niko se nikad ne opameti, naprasno zato što je napunio neku godinu. Izgibila sam se u komentarima, pa sam se vratila na početak. Šta je pisac hteo da kaže? Pomirili smo se sa sobom, malo smo ravnodušniji… Da budem surova? Spremamo se za “put bez povratka“

    • Nije to surovo. Kod Junga imaš kao ultimativni cilj razvoja jedinke – prolazak kroz razne faze (i savladavanje istih, da bi se spremili za novu), da bi naposletku kada se zaokružimo i konačno postanemo jedno sa samim sobom, bili spremni za kraj.

      To je velika stvar i podrazumeva da smo mnogo toga savladali, učinili, naučili i postigli: Kako u spoljnom svetu, tako i na unutrašnjem planu. Po svemu sudeći to uopšte nije lak zadatak, ali čini da na koncu uspeš da ne proživiš život kao drvo, nego kao čovek.

  3. Sa nešto manje godina nego ti (40), ali mnooogo manje svega drugog u nematerijalnom smislu, mogu ti reći da, ako ništa drugo, imam solidan pogled unazad: ne baš sa brda, ali nisam ni u podnožju. Ako ništa drugo, sad mogu da vidim koliko su me neki potezi koštali. No, sve dok ide uzbrdo, ne žalim se.

    • Ne znam koliko smo u stanju da „merimo“ taj „nematerijalni“ deo svačijeg životnog bagaža, ali taj pogled sa kosine, dokle god je sa uspona, a ne sa nizbrdice, dokaz je da znaš lepo da pakuješ. I da imaš šta.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s