Čitajući neke svoje ranije postove, setio sam se svojih tadašnjih razmišljanja. Tekstovi od pre sedam ili osam godina krcati su mozganja na temu ljudi, njihovih mana ili vrlina i puni su „autouvida“ neke vrste introspekcije, samosagledavanja iz bezbroj uglova i sve tako.
Ako nešto predstavlja benefit zrelosti (meni je u trenutku dok pišem ove redove 45), onda je to prihvatanje drugih ljudi.
Još veće olakšanje donosi način na koji posmatram, vidim i prihvatam sebe.
A great WordPress.com site
Mesto ovo zgodno je poput žene koja ovde piše. Zajedničko im je i što imaju opterećujućeg sadržaja. [IS HS NI KA]
korak od sna...
Učinimo ovaj svet lepšim mestom za življenje! Mislimo pozitivno, širimo ljubav, osmehe i pozitivnu enrgiju! :) Budimo srećni!
Non scholae sed vitae discimus
A great WordPress.com site
No one is in charge of your happiness but you.Paulo Coelho
-Ko si ti? -Volim lale i jorgovane, krovne prozore i gašenje svetla pre predstave.
4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site
Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuv...anje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare
uputstva za upotrebu dana
Everyday life, style, emotions and thoughts of average women.
Nikada ne možeš uništiti već izgovorenu reč.
Virtuelno delo jednog uma, duše i ruku.
Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...
Tajnisan
Само још једно WordPress.com веб место
A fine WordPress.com site
NE TRAŽI ME U SEBI. UPOZNAJ MENE!
Svet iz ugla Marine Majske
This WordPress.com site is the bee's knees
Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)
Olja Ristić
kratke priče. duge priče
Stručno prevođenje sa engleskog na srpski i sa srpskog na engleski
Just another place for word...two
Upadachurech. Pišem jer ne umem da napravim atomsku.
Meko kao sneg i toplo iznutra
Snezana P. Loncar
Nothing to do with me!
Doktor bez ordinacije, edukator, leksikograf, lektor, lingvista, pisac, predavač, profesor, čitačica zvezda (azbučnim redom)
... ili spletkarenje sa intimnim imaginarijumom...
Imaš li kome da kažeš da si od krvi i mesa?
Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)
A great WordPress.com site
Mine blog is about Me. Eeeeverything about me!!
BLOG ZA LJUDE KOJI NE ČITAJU BLOGOVE
Gost kod grofice na veceri's Blog 
To je to. 🙂
Što bi rekli:
„Nije iskustvo ono što smo prošli, nego ono što smo iz toga izvukli.“
(Zaboravio sam ko je to rekao).
Ima i ona: „Stariji sam, ali nisam pametniji, nego je ostalo manje gluposti koje mogu da napravim.“
Ima i ona, benda Judas Priest: „Ne moraš biti star da bi bio mudar“ 😉
Dakle, Krepki… držim onda da ni svaka starost ne pruža neizostavno mudrost. Neki se nikada ne opamete.
slažem se, pošto ne može ono “da mi je ova pamet… “ dobro mi je, nikad bolje
Naravno, guram(o) dalje. U suprotnom uvek će da fali ta neka naknadna pamet.
Zamisli da je ostao Mojblog sa svim postovima i komentarima? Jedino sto se izgubilo negde usputno je fikcija. Ostala realnost ko surogat maceha.
To bi bilo blago, naročito imajući u vidu neke izvrsne likove ili recimo prvu postavu Mojbloga.
Što se mojih zapisa tiče, neke sam ovde ponovo objavio, pa makar to malo fikcije sasvim iščilelo zbog toga. „Surogat maćehu“ ću da koristim.
Na konto zadnje dve recenice (pogotovo) samo mogu da kazem da mi put tek predstoji.
Uvek postoji neko ispred, ko ti maše, pošto je dostigao ciljnu tačku te etape. Dabome, čim si na tom putu, znači da si i ti neke etape već prošao.
I onog trenutka kada prihvatiš sebe, otvaraju se vrata konačne slobode… Ja to tako! 😉
„Ultimate freedom“ – jbt, zvuči kao neki film Žan Kloda Van Dama.
sazeo si sjajno, bas tako sto se i mene tice.
Samo da otpadnem. Ipak, hvala ti draga Robin, jer valjda to znači da više nismo cvećke, nego zreli plodovi.
“Neki se nikad ne opamete“ Niko se nikad ne opameti, naprasno zato što je napunio neku godinu. Izgibila sam se u komentarima, pa sam se vratila na početak. Šta je pisac hteo da kaže? Pomirili smo se sa sobom, malo smo ravnodušniji… Da budem surova? Spremamo se za “put bez povratka“
Nije to surovo. Kod Junga imaš kao ultimativni cilj razvoja jedinke – prolazak kroz razne faze (i savladavanje istih, da bi se spremili za novu), da bi naposletku kada se zaokružimo i konačno postanemo jedno sa samim sobom, bili spremni za kraj.
To je velika stvar i podrazumeva da smo mnogo toga savladali, učinili, naučili i postigli: Kako u spoljnom svetu, tako i na unutrašnjem planu. Po svemu sudeći to uopšte nije lak zadatak, ali čini da na koncu uspeš da ne proživiš život kao drvo, nego kao čovek.
Surova u smislu “da ne kvarim zabavu“ bilo bi mnogo drugačije da sam doručkovala, eto imaš prednost.
Rekao sam ti već da ovde „živim od komentara“, te kvarenje zabave nije u opticaju. 🙂
Sa nešto manje godina nego ti (40), ali mnooogo manje svega drugog u nematerijalnom smislu, mogu ti reći da, ako ništa drugo, imam solidan pogled unazad: ne baš sa brda, ali nisam ni u podnožju. Ako ništa drugo, sad mogu da vidim koliko su me neki potezi koštali. No, sve dok ide uzbrdo, ne žalim se.
Ne znam koliko smo u stanju da „merimo“ taj „nematerijalni“ deo svačijeg životnog bagaža, ali taj pogled sa kosine, dokle god je sa uspona, a ne sa nizbrdice, dokaz je da znaš lepo da pakuješ. I da imaš šta.