Mehanizam

Mogu da koristim mehanizam bega. Eskapizam, ograničenog dometa. Znači da se od stvarnosti ne odvajam sasvim. Ne sve vreme.
To je razumljivo. Naročito imajući u vidu činjenicu da već poodavno ne odgovaram samo za sopstvenu bulju. Trudim se, onda, da makar na momente zaboravim. Od dva zla biram manje.

Avaj, jeste da sam, kao, odabrao manje zlo, ali ono je ipak zlo. Bez obzira na to što je manje. Uprkos tome što je manje. To manje zlo, kad tad, na mala vrata, pusti ono veće. Bilo kako bilo, koliko god mu okretao leđa, ono, koristeći moju statičnost ili recimo, neaktivnost ili ignorantsko ponašanje, počne da se primiče i na koncu me opkoli. Napadne i zapreti da će pobediti.

Sa indignacijom odbacujem poraz. Pomisliće neko da to sve liči na onu besmislicu: „Nema veze što sam u vodi dok mi je glava iznad površine!“ Nije to prava rečenica. Nije to stav koji bi doneo nešto dobro, ali neću ja prvi da se bunim. Na posletku, moj beg nije beg u prazno. Tu smo svi. Tu smo gde smo.