Mislio sam da ovakav text ostavim za kasnije

 Ponajpre da ne bih sebe dovodio u prvi plan.

Sasvim svestan rizika da, pisuci o preljubi, zazvucim kao neko ko je sr…nje napravio pa sada trazi opravdanje, ili namerava da ga napravi, pa ili nema petlju ili pokusava da smiri svoju savest, upustio sam se u (javnu) potragu za unutrasnjim sudijom (nazovite to kako hocete) koji zivi u nama, ali ne pripada nicemu sto bi moglo da se nazove nametnutom lekcijom. Bilo da je rec o obicnom kucnom vaspitanju, obicajima, bilo religiji, pravu i sociologiji… i cega god se sve setite.

Kako god da sam okrenuo, nisam uspeo da, u svom naporu da se uzivim u ulogu misaonog istrazitelja, odvojim od sebe sve naslage od podsvesnog do naucenog.

Daleko u proslosti, tvrdili su antropo-sociolozi (ijao?!) postojala je porodica Punalua ciji su clanovi/pripadnici (cuj: Pripadnici – kao da je nejdajboze nekakva sekta u pitanju) stupali u medjusobne sexualne kontakte, nesputani bilo kakvim zabranama ili tabuima. (Secate se, vi koji ste ucili Sociologiju, te lekcije o porodici Punalua, negde sa nekog egzoticnog, pacifickog ostrva ili vec odakle…?) Novija literatura tvrdi da, zapravo, nema cvrstog dokaza o postojanju jednog takvog, veselog drustvanceta. Mogu da zamislim da je bilo pokusaja da se tako opsti, ali isti mora da su prestali sa praxom cim su na svet poceli da dolaze njihovi potomci, kao plodovi/izdanci opisanih sexualnih navika.

Eto jednog opravdanog tabua. Naprosto su nasi daleki preci uvideli da to nije zdravo.

Jasno je da preljuba takodje nije zdrava, ali nije zdrava za drustvo. Zapravo za stabilnost drustva. A taman smo se iscupali iz pecine. Ne bi bilo napretka da nisu uspostavljena nekakva pravila pobogu. Sad, preljuba kao pravilo – kao da urusava porodicu. Ali preljuba kao izuzetak? Mozda moze da se, ako ne oprosti, ono malcice progleda kroz prste? Jer sta je porodica? Mit srednje klase – vicu neki, imajuci u vidu da recimo visa klasa, odnosno elita i ne haje mnogo za tu tvrdjavicu, jer im nije potrebna. Imaju lovu i moc i ne treba im skloniste od buke i stisak ruke. Osim u predizborne svrhe. Tu, dakle, vlada hipokrizija. Osecaj krivice njima je ionako samo nepotreban balast, kojeg se sto pre treba resiti. Ali zato nije lose natovariti ga ostalima, da imaju sa cim da se bakcu i ne misle o promenama.

Aha…!!! Evo kljucne reci: Promene. Niposto nisu pozeljne. Neki autori tvrde da covecanstvo/Covek, osim u nauci, nije napredovalo. Kao kolektivitet, a narocito ne kao individua. Covek je isti kao na pocetku. Nema novih moci, nema novih uvida. Velike religije su svoja ucenja stavile u korist ocuvanja postojeceg stanja, a Marx je puko ko zvecka… Ljudi, pojedinci, zato traze novu duhovnost. Okrecu se starim znanjima i ucenjima (paganskim?). Ta nova – stara ucenja Majke Zemlje, zenskog principa, Boga kao Zene itc, izmedju ostalog slave ljubav (ponekad i uz sexualne rituale) i oslobodjenje ljubavi. Ogranicavanje ispoljavanja Ljubavi je tada Greh (umesto obratno – sto ovi sa vrha, elita, establisment, kao da su sve vreme znali (Hipicu su ionako ili umrli ili postali japiji)).

Sta cemo sada mi obicni? Svesni problema, usred tranzicije Duha, kad Nicheov Novi Covek jos nije zaziveo/oziveo…? Hocemo slobodu, ali i red. Konflikt resava svako za sebe – bez pomoci sa strane, jer nove ideologije jos nema. Moze, privremeno, da se upotrebi ono iz Skole prirodnog prava da su granice slobode tamo gde pocinje sloboda drugog, odnosno „Ne cini nista sto ne zelis da tebi rade“. Bez cvrsceg sablona, na zalost (iskustvo je pokazalo) ove reci bas i ne daju nekakav okvir za ispravno ponasanje, osim za retke, visokosvesne pojedince.

U najnovije vreme, kao da je porodica opet na nisanu. Preljuba tu prestaje da bude bitna stavka, zato sto je postala tek jedna od stavki. Opste posrnuce vrednosti, predstavlja poplavu, plimni talas, cunami koji nosi sve pred sobom i u kome je sve samo gomila krhotina.

A gde sam tu ja?