DEVOJKE VOLE ŠIROKA RAMENA

Upravo sam se vratio sa pušenja. Sunčano jutro potpuni je kontrast sa opskurnim prostorijama u koje sam se vratio.

Prošla je pored mene. Mala, sa uzanim ramenima i uskim strukom. Farke, teget džemperić i predimenzioniran ranac na leđima. Ne može biti starija od nekih petnaest – šesnaest godina. Jedva da sam zapamtio lice. Na prvi pogled – sasvim obična klinka. Međutim, nešto u pokretima, načinu na koji hoda, izdvaja nju od ostalih. S obzirom da nije „nafurana“ kako današnji klinci umeju da kažu, mora biti da je reč o urođenoj ženstvenosti.

Nešto ranije, sasvim rano jutro, na buskoj stanici, donelo mi je sličan doživljaj. Negovana gospođa, kontam negde moje životne dobi. Kratka jakna, crne pantalone. Ništa ekstra. Marama oko vrata, ali nekako uvijena, liči na traku. Uredna, ali neupadljiva frizura, lice bez šminke, ali… sada znam da već svakako znate o čemu govorim. Na toj stanici ušlo je sigurno njih dvadesetak, od kojih su barem pola bile žene. Ipak, samo ona je privukla moj pogled.

Imam jednu jaknu, bež, onako „safari“. Moja ramena u njoj nekako izgledaju šira nego što zapravo jesu. Posmatram svoj odraz u izlogu.

NEMAM VREMENA ZA TVOJE SUZE

Moje dete je u pubertetu. Muško, mislim, pa ima „jednostavniju psihičku strukturu“ od recimo neke devojčice istog uzrasta (Jebote zvučim kao ona Lujza Hej). Istopolni roditelj, što bi se reklo, lakše ću naći zajednički jezik, pomoći savetom i sve to.

Tek je počelo. Da se razumemo, uskoro će napunuti trinaest, ali ne računajte da je to istih onih trinaest kao kada ste vi imali toliko. Ne, drage moje i dragi moji, daleko od toga.

Oni koji imaju nešto stariju decu, govore mi kako „sve to prođe“. Odista su to prošli i danas imaju neke druge, nove pobleme. Ovi sa mlađom decom, uglavnom me gledaju belo. Zure u mene sa nevericom i misle da sam pošandrcao i da svakako preuveličavam. Ne može biti TO u tako ranom uzrastu, ali ja im odgovaram da će videti uskoro. Sapatnici, sabraća sa kojima delim sudbinu, ili ne prate ili su izgubili trag, ili naprosto ophrvani sopstvenim potomkom vezu svoju priču. Ponekad sličnu sa ovom mojom, a ponekad ne. Kako god, pomoći mi nema.

Zanimljivo je kako su „dešavanja“ u životu moga mladog Vertera, izazvala raznorazne asocijacije, uvide (da ne kažem „primale“ uz izvinjenje A. Janovu za rabljenje termina) kod mene samoga i iz najdubljih nivoa sećanja izvukla neka moja emotivna iskustva. Zajedno sa sećanjima i podsvest (mamicu joj…) „radi“, te uz racionalne, pristižu i iracionalni momenti. Sva sila emocionalnih sranja, koje je mladi čovek svojevremeno potisnuo, iznenada isplivavaju kod sredovečnog tipa.

Više decenija stara prašina ispod tepiha ume da guši. Raznorazne klice namnožile su se tu sa svim svojim nusproduktima, toksinima i kojekakvim otpadom. Sinak sa svoje strane, na početku svog puta, stoji i posmatra me. Čita me kao knjigu (kao što, uostalom, deca umeju, često još od najranijeg uzrasta).

U onim retkim momentima, kada je umesto „ne smaraj“ spreman da me sasluša, ali i da sam prozbori koju (sve dragocenije kako vreme odmiče) i kada je potrebno da upotrebim svu svoju kreativnost, znanje, iskustvo, elokvenciju i što efektnije izložim svoje misli (jer duga izlaganja unapred su osuđena na propast kod malih Spartanaca), naiđu moji lični tovari.

Napor da stresem prašinu sopstvenih nerazrešenih emotivnih dilema, zatomljenih strahova, patnji iz rane mladosti, inhibicija, lutanja i promašaja, ponekad mi gotovo natera suze na oči. Javila mi se nesanica. U prvo vreme, lagao sam sebe kako je u pitanju briga za emotivni spokoj podmlatka, ali mi se brzo razbistrilo. Moraću, zajedno sa njim, ponovo da odrastem.

LJUBAV I VREME

Posvećeno mladim blogerima.

Koliko njih znate da su svoju staru ljubav zbog nečega napustili, pa su sada sa „odgovarajućim“ partnerom?

Ljubav se ponekad dogodi kada joj, naizgled, nije vreme. Dvoje su prosto stvoreni jedno za drugo, ali zbog nečega, ljubomore, sujete, najčešće neke gluposti ili žalosnog nesporazuma „ne uspe“ i onda to dvoje žive ostatak života jedno bez drugoga. Naizgled srećni, ostavili su svoju ljubav da živi bez njih. Negde, nekad…

Moja pokojna baba Danica mi je ispričala priču o svojoj sestri i njenoj nesrećnoj ljubavi. Roditelji su joj branili da se uda za onoga ko je bio izabranik njenog srca. Udala se za drugog, izrodila mu decu i sve to. Život je prolazio i na kraju, mnogo godina kasnije, na samrtnoj postelji, zamolila je svoju sestru (moju baba Danicu): „Reci mu da ga još uvek volim“.

Jebote da li toga još uvek ima?

Ukoliko ima, dakle, ako neko zna da ima ili je i sam ima – neka ne govori nikom. Ščepajte je iz sve snage. Postigli ste cilj u životu.

Let’s talk about sex

Varka telom. Nije post o seksu. Ustvari jeste, ali samo jednim svojim delom.

Kada vaši potomci dođu na svet i počnu da ga istražuju i da uče, pretežni deo njihovog okruženja vi ste u mogućnosti da na neki način kontrolišete. Međutim, kako deca rastu, smanjuje se vaš udeo, da bi na koncu, sasvim prirodno, skoro u potpunosti nestao. Naročito ako ste normalni i ako živite u normalnim okolnostima.

Avaj, okolnosti su takve kakve su. No dobro. Negde na sredini tog puta, vaša gotovo potpuna kontrola nad uslovima života vašeg mladunca je stvar sećanja. Manje ili više, daleko je i onaj kraj puta, kada ćete, budući da ste zdrava jedinka i da, ako imate sreće, uživate u isto tako zdravoj zajednici sa podjednako zdravim partnerom (ali ne nužno) – pustiti ptičicu da odleprša (Nek’ izvine Halil Džubran na tako nespretnoj parafrazi fenomalnih mu stihova).

Gde smo, dakle? Negde na sredini puta. U međuvremenu, potomak je uveliko počeo da se upoznaje sa društvom, odnosima u društvu, uči već dosta dugo, kako ovako, tako i onako u školi. Tu su prva saznanja o društvenim mrežama, o emotivnim odnosima, o odnosima između polova, pa i o seksu. Onda shvatite da su se stvari malo izmenile u odnosu na ono kako su bile postavljene u doba kada ste vi bili u dobu u kom je danas vaše čedo.

Za početak ne ide sve istim redom. Emotivni odnosi i seksualni odnosi, kao da su zamenili mesta. S tim da ovi prvi, egzistiraju nekako u senci. Ili barem u magli, nejasno povezani sa nečim što se zove kompetitivnost, slabost, uspeh, ali kada bih nastavio dalje otišao bih daleko od onoga o čemu sam hteo da popričamo. Važno je, naime, da su emotivna hladnoća i praznina, napunjeni nečim drugim (još istražujem čime sve i kako idem dalje tako raste moj strah, ali kako reče Milorad Pavić… dobro, ovde neka bude kraj citatima i parafrazama).

Isto tako seks je zauzeo mesto ravno po značaju slici obnažene starlete na bilbordu pored puta, koja svojim dupetom i sisama zasenjuje saobraćane znake. Lako, kao starleta što namiguje sa reklamnog panoa, ide i korišćenje istog tog seksa u sasvim profane svrhe od strane sasvim ne-profano vaspitanih mladunaca i tako to krene… a ja ako krenem dalje bez odgovarajuće opreme, usraću se od straha i neću moći čak ni da zavapim za pomoć, za savet. Šta god.

GkGnV

Umesto spiska (a bogami i umesto sve po spisku)

Kada te lepa žena lepo zamoli, onda nek’ košta šta košta. Nije baš da imam spisak, ali pomenuću neke „stvari“ koje čine da i zrelost ima neke svoje, šta ja znam, nešto poput draži i da nije sve kao onomad u onom šaljivom e – mailu što sam ga imao izvoleti citirati ovde.

Deca velika, pa su „četrdesete kao druge dvadesete“. K tome, nastavljaju se i na pedesete, te te „druge dvadesete“ traju dvadeset godina. Cvrc! Al’ krenimo redom. Folou mi, ako me pratite.

Dakle, podrazumeva se da vam nešto fali, jer ako nije tako, onda to znači da ste pilot, vrhunski sportista, anorektični jogin ili tako neko izuzetan. Posebna je priča da i ti izuzetni, nisu baš isti kao pre dvadeset godina i da su ponekad osetljiviji od nas običnih. Reaguju na najmanje promene svog fizičkog „stanja“ i često budu drama kvin zbog obične posekotine, dok ih vi sa predinfarktnim stanjima posmatrate u čudu, ali dobro…

Moja malenkost pati od svega i svačega i  da vam ne pričam da sam još morao i da se izbekeljim za naočare za čitanje. Potencija je nedirnuta, ako nije još starija i lepša nego nekada i nemoj da neko insinuira.

Dete kao što smo rekli – poraslo. Vremena na pretek. Na žalost, love nikad manje,  pa se stiče utisak kako nekakva ravnoteža, uprkos svemu, postoji.

Srednje doba je ipak, doba neravnoteže, i ne zove se uzalud menopauza. Meno ovo, meno ovo, al’ treba se sa tim nositi („Joko Ono, Joko ovo – ubiše Lenona“).

Ženska menopuza je, jebote, stanje. Pune su novine i časopisi naslova o tome. Medicinski ovo, medicinski ono. Mislim dragi mladi blogeri PMS je pis of kejk naspram menopauze, al’ neću da vas plašim. Znate i sami, od početaka je tako: Još od šestog kada devojčice šuškaju po budžacima školskog koja je „dobila“ a koja još nije, pa sve do daljnjeg. Velika, ozbiljna tajna, koja čini da inače tako razjedinjene, naše lepše polovine postaju složni tim. Skloni(te) se, to su ženske stvari.

Muška menopauza, sa svoje strane, uglavnom je predmet sprdačine. Kliše sa sportskim kolima, mladim ribama, skrivanjem ćele i opalosti polne moći.

Da ne ispadne sve sranje, stoje one natuknice o zrelosti, mudrosti, iskustvu, intelektu, gomili pročitanih knjiga, pogledanih predstava i filmova, putovanja, što sve zajedno čini od vas izuzetnu osobu, prepunu duha. Takoreći hodajući „puniša“ najsvakovrsnijih individualnih kvaliteta. Uz to, poznata je svar da žene u četrdesetim i pedesetim ZNAJU da uživaju u seksu. Samo da me još neka pozove na kafu. Razumete?

DOMAČA ZADAČA aka TRI U JEDAN (kada ne može jedan u tri)

ROBINka

KAMEN („…gori, val se pjeni.“). U poslednje vreme sve više ljudi me navodi da o njima mislim „Kao kamen su.“

„Gori VATRA sad u nama“. Stari Čolin stih me podseća na detinjstvo. Vatra, element, strast i to… to ništa. Mozgam o ljudima koji su odlučili da ih proguta vatra. Da li je samospaljivanje ikome pomoglo? Bilo spaljenom, bilo inim?

MINDJUSA… hm, koze, slatke životinjice, imaju to, nešto kao krzneno ispod uha. Deda mi je govorio da su to njihove minđuše. Opet detinjstvo. Mora da sam ovih dana previše zurio u…

OGLEDALO.

SIMSIR… moram da guglam da vidim šta je šimšir. Nikada mi ne pada na pamet.

SLUCAJNI BLOGER

USPEH je kada PAUKovom trećom nogom s leva pogodiš MUVU u oko. VATRA (vidi pod ROBINka).

PAD…moralni pad: onaj Arapin je pisao da je čovek sa moralom 1, a onda mu dodavao osobine i za svaku bi napisao po jednu O (nulu), pa na posletku izlazi da je neki, šta ja znam, strava lik, kao, 1.000.000 (milionče). Međutim, ako mu oduzmeš 1 (keca) ostaju same nule. Skapirali ste?

MAJSKA

CVET… sasvim slično kao ŠIMŠIR (vidi gor pod ROBINka).

NEŽNOST… njuškao sam profil jedne male, simpatije mog klinca i pronašao neku fotku, kao, nafurana klinka gleda i veli „Nemam vremena za tvoje SUZE.“ Nju Ejdž je zastareo za ove klince. To je, jebote, post post post modernizam. Post (i blog post i emotivni post i kako ’oćete). Pa vi i dalje gledajte sagovornika u…

OČI, one će vam pokazati samo vašu nebitnost naspram guzice vlasnika istih.

KRUG je sad, oblik, koji bi trebalo da nam pruži nadu, u fazonu panta rei, kako posle skontavanja gorenarečenih istina, tako i ovako. Samo se vi vrtite. Mene hvata nesvestica i kad gledam seoski ringišpil, a kamoli ovo…

*  *  *

Ne nominujem nikoga, ne prozivam i samo vas čekam da ne lajkujete i ne odvalite se od komentarisanja.

*Lista koje dokazuje da ste postali (PRE)zreli*

1) Vaše kućne biljke su uistinu samo za ukras, ni jednu ne možete smotati i
popušiti.
2) U frižideru imate više hrane nego alkohola.
3) 6.00 je vreme kada se dižete, a ne kad idete na spavanje.
4) Vašu najdražu pesmu sad čujete u liftu robne kuće, a ne u jednom od
noćnih klubova.
5) Gledate redovno vremensku prognozu.
6) Svi vaši prijatelji se sad „žene“ i „razvode“; umesto „muvaju“ i
„raskidaju“.
7) Od 130 dana godišnjeg pali ste na svega 20 dana.
8) Farmerke i majica više se ne računaju pod „biti sređen“.
9) Sada vi zovete policiju jer naporni studenti preko puta puštaju glasnu
muziku celu noć i ne daju vam mira.
10) Više ne znate gde kasno uveče otići na pivo.
11) U apoteku idete samo po tablete protiv bolova, a ne po kondome ili test
za trudnoću.
12) Od spavanja vas bole leđa.
13) Svakodnevno dremate posle ručka.
14) Večerom i bioskopom se završavaju romantični sastanci, umesto da prava
akcija počne tek posle.
15) Vašeg ljubimca hranite najskupljom i najzdravijom psećom hranom umesto
ostacima od jeftinog ručka.
16) Masna hrana u tri ujutro previše uznemiruje vaš želudac.
17) Boca vina za 100 dinara više nije „super“ ponuda.
18) Doručak uistinu jedete rano ujutro.
19) 90% provedenog vremena ispred kompjuterara je zato što radite svoj posao
na njemu. Igrice su ipak vremenski luksuz.
20) Kada vam zatrudni prijateljica oduševljeno joj čestitate umesto da
pitate „i šta ćeš sad da radiš?“.
21) Čitate sve ove tačke i očajno pokušavate da nađete više od dve koje ne
primenjujete.

MOŽDA JE VREME DA (OPET) POČNEM DA ČITAM

Dok pišem ove redove u obližnjoj optici dovršavaju moje đozle za čitanje.

Zgodna doktorka. Zadirkivala me je kako su „…svakako u pitanju godine“. „Tu možemo da sednemo da popijemo kafu. Sedite ovde – to je mesto za pregled.“ Ispostavilo se da mi se astigmatizam „smanjio“ na levom oku. Objasnila mi je da je to moguće u nekim slučajevima.

Počeću ponovo da čitam koliko hoću.

Izlog

Prolazio sam, pre neki dan, pored izloga jedne prodavnice konfekcije u malom mestu. Ne znam koje bi me, neznane, namere Sudbine odvele u taj kraj, da mi nije ovog posla.

Godinama, jos od vremena kada su se citale „Beleske jedne Ane“ od Kapora, jurim tu sliku, taj prizor, necuveni, nepismeni i besmisleni red reci. Kako to obicno biva – kad sam se najmanje nadao, nicim izazvan, bljesne natpis pred mojim ocima. Zasija u svoj svojoj gluposti. Jedinstven. Relikt proslog doba i ilustracija sadasnjeg. Asocijativan, pristupacan svima. I umesto da me oneraspolozi, da me podseti „gde zivim“, da me asocira na niz s…nja koje svakodnevno trpim zbog toga i slicnih stvari i sve to, gle cuda – natpis me je nasmejao.

U izlogu prodavnice konfekcije, ispod jednog artikla, pored cene, stajalo je:

„ZENSKA SUKNJA“