Vremenska kapsula

Znate, to je ono, kada nešto zapakujete, pa ostavite. Onda neko to, mnogo kasnije, otvori. Možete i sami sebi tako nešto da priredite. Pre neki dan sam otvarao nekoliko kutija sa knjigama i starim pismima. Onda sam sve to lepo poređao u police. Deo sam poklonio biblioteci.

Iz jednog svežnja ispalo je pismo moje pokojne baba Danice. Pisala mi je kada sam bio u vojsci. Nesiguran, skoro dečiji rukopis. Bez interpukcije, pravopisa i sa tonom emocija. Vidi se da je htela prosto da me zagrli rečima. Jebote prošla je dvadesetjedna  godina od kako je umrla, a ja sam imao osećaj kao da mogu da je dodirnem.