Izlog

Prolazio sam, pre neki dan, pored izloga jedne prodavnice konfekcije u malom mestu. Ne znam koje bi me, neznane, namere Sudbine odvele u taj kraj, da mi nije ovog posla.

Godinama, jos od vremena kada su se citale „Beleske jedne Ane“ od Kapora, jurim tu sliku, taj prizor, necuveni, nepismeni i besmisleni red reci. Kako to obicno biva – kad sam se najmanje nadao, nicim izazvan, bljesne natpis pred mojim ocima. Zasija u svoj svojoj gluposti. Jedinstven. Relikt proslog doba i ilustracija sadasnjeg. Asocijativan, pristupacan svima. I umesto da me oneraspolozi, da me podseti „gde zivim“, da me asocira na niz s…nja koje svakodnevno trpim zbog toga i slicnih stvari i sve to, gle cuda – natpis me je nasmejao.

U izlogu prodavnice konfekcije, ispod jednog artikla, pored cene, stajalo je:

„ZENSKA SUKNJA“