Sve je rečeno, ali nije sve urađeno

Ne može neko sa svojih 45 leta, da baš sve napiše. Znam samo da kada mi se neko sviđa, budem direktan. Previše direktan. Padnu u vodu sve finese. Mislim, lako je kada ti se ne sviđa. U početku je lako, samo tada. Verujem da većina vas tačno zna šta hoću da kažem.

Nije isto kod žena i muškaraca. Žene nekako, naizgled hladnog srca mogu da se odnose prema bivšima. Da je samo naizgled – imam dokaz. Zapravo svedoka. Izvesna baba Terika je sa toliko topline pričala o svojim bivšim ljubavima. Istina, pred sopstvenu smrt, kada verujem svaka ličnost sa njenog (podužeg) spiska odavno nije bila među živima. Sad, ni baba Terika nije više živa, pa vam ostaje da mi verujete na reč.

Ljubav ima sve te faze i ako zamislimo da traje, šta ja znam, više decenija, tek onda skapirate.

Tinejdžeri smušeno posmatraju sve to. Hormonski rolerkoster od kog vam se zavrti u glavi. Ne bih voleo da sam opet u tom dobu. Voleo bih da sam, u nekim situacijama bio manje direktan. I tada i sada. Kada stvar „padne u vodu“ zaista imate utisak da ste (se) uprskali („Polio se hladnom vodom“, „Hladan tuš“ – uvek je voda hladna; Spa i ostala sranja su topla i polagana).

S druge strane, izreka„svež vazduh“ ima sasvim drugačiji prizvuk.

 

Ljubav je kad srce drnda

Poslao mi je neko e-mail-om, ali sam skontao da može da se nađe i na:

http://www.gloria.com.hr/stil/showpage.php?id=8450

http://www.mudremisli.com/2010/03/kako-djeca-definisu-ljubav/comment-page-1/

Ide, otprilike, ovako (skraceno):

„To je kad se smiješ čak i kad si umoran.“ – Terry, 4 godine

„To je kad kažeš dečku da ti se sviđa njegova košulja i onda je on nosi svaki dan.“ – Nancy, 7 godina

„Ljubav – to je kad mama vidi tatu u kupaoni i ne misli da je to ružan prizor.“ – Mark, 6 godina

„Ako ne voliš, ni u kojem slučaju ne smiješ govoriti “volim te”. Ali ako voliš onda to moraš stalno ponavljati. Ljudi zaboravljaju.“ – Jessica, 8 godina

Na posletku, tvrdi se u pismu, najjači je bio onaj četvorogodišnji klinac što je celo popodne proveo ćutke, u krilu svog vremešnog komšije, koji je nedavno postao udovac. Kada su ga pitali u čemu je štos, on je odgovrio: „Pomogao sam mu da plače“.

Dobro, rekao bi neko, šta deca znaju o tome. U neku ruku, mislim, znaju sve što je potrebno. U drugu ruku, barem po ovom što sam imao prilike da pročitam, mešaju zaljubljenost i ljubav. Gledam mog klinca i njegove vršnjake u pubertetu – i oni mešaju zaljubljenost i ljubav. Mnogi odrasli parovi, kad ponestane strasti, na razne načine pokušavaju da je vrate. I oni prave istu grešku.

Ili nije u pitanju greška? Mora srce „da drnda“ pošto – poto?

Uvod u post o ljubavi

Moja pokojna baba Danica je imala starinsko gledište. Na brak je gledala u fazonu:

– „Volite se, pa se uzmete, onda dođu deca i ljubav je opet u kući.“

Deda Milutin je puno pio, varao je povremeno, ali bi se uvek, kako je ona volela da kaže, „vraćao kući“.

Udala se sa sedamnaest… još protiv volje svojih roditelja, pa da stvar bude još gora, pre starijeg brata. Uz sve to, deda je bio i „golja“…

Bolelo je dupe za javno mnenje.

Proživeli su zajedno četrdesetdevet godina. Nije bila ni finansijski zavisna od njega. Mogla je da ga napusti kad god je to poželela. Njoj to, izgleda, nikada nije palo na pamet. Nadživela ga je 16 godina i nekoliko dana pred smrt, pričinjavalo joj se da leži pored nje i pokrivala ga je svojim pokrivačem.

Njena ćerka, moja keva, imala je horor brak sa mojim ćaletom i razveli su se dok sam ja još bio beba. Ne znam kako izgleda život u porodici sa ćaletom. Pitao bih mog malca, ali mi to izgleda glupo. On ne zna kako je to biti bez ćaleta. Nema reper. Na žalost, uskoro će da počne da stiče sliku i o tome, jer je sve više klinaca u njegovom okruženju čiji su se matorci razveli. U moje vreme ja sam bio jedini u razredu.

Ja sam prosed, moja keva je seda. Ćale je rano osedeo, pre svih. baba je umrla u svojoj osamdesettrećoj, skoro potpuno bez sedih vlasi. Setio sam se, onda, jedne pričice:

„Jednog dana, mala devojčica je sedela i gledala svoju majku kako pere sudove u sudoperi. Primetila je da majka ima nekoliko sedih vlasi u inače tamnoj kosi. Pogledala je majku i radoznalo upitala:

– Zašto su ti neke dlake bele?

Majka joj je odgovorila:

– Pa, svaki put kad ti uradiš nešto loše i ja zbog toga budem tužna i plačem, jedna moja dlaka pobeli.

Devojčica je neko vreme razmišljala o onome što joj je majka rekla, a zatim upita:

– Mama, a kako to da je sva bakina kosa seda?”

Cyber – simpatija

Zamislio sam se oko dva pitanja.

Sta je to „Cyber – simpatija“?

Dogadjaj koji zelimo da ostane tajna, ukoliko se nikome ne isprica – nije se ni dogodio?

Sta je, dakle, „Cyber – simpatija“? Mislim, ukoliko trazite partnera, izmedju ostalog, i na web-u, neki od ponudjenih vidova upoznavanja su dating-site-ovi, blog-ovanje, chat-ovanje… i za mene, nema razlike izmedju toga i odlaska, recimo, na neko mesto (kafic, svirka, bioskop, pozoriste…), na kome se ljudi i inace okupljaju vodjeni slicnim motivima. Nema razlike, naravno, samo ukoliko bi to cyber – upoznavanje, predstavljalo uvod, prvi korak ka licnom susretu negde u stvarnom svetu.

Moguce komplikacije, koje nastaju, na primer, usled laznog predstavljanja i slicno, nisu ovde u igri, kao sto ne racunam ni komplikacije koje nastaju bez obzira na nacin upoznavanja. To je deo zivota i nije sada tema.

Sve sto izlazi iz ovih okvira, a ne nastavi se u stvarnom zivotu (sa ili bez licnog upoznavanja) spada u tu kategoriju „Cyber-necega“, pa makar ga/je nazvali i „simpatija“.

Sta se desava sa dogadjajem koji zelimo da ostane tajna? Ukoliko se nikome ne isprica – nije se ni dogodio?

Prvo sto mi je palo na pamet je veza sa prethodnim pitanjem. Da li je to cyber-neshto (simpatija) realan, stvaran dogadjaj? Zavisi od toga kako ga akteri vide. Ukoliko smatraju da je to nesto sto bi trebalo precutati (ili cuvati kao tajnu) onda je, valjda, rec o necemu sto se desilo. Uistinu zbilo. A da li se nesto zbilo, ukoliko niko ne zna da se zbilo, odnosno ako nije nikome ispricano? Vec sam imao post na (veoma) slicnu temu. Vecina posletilaca – komentatora se, tada, slozila da nikakve veze nema prica(nje) o dogadjaju. On proizvodi posledice, pa proizvodi…

P.S. (Ja, po pitanju pitanja „cyber-simpatije“ imam nekoliko za mene extra simpatichnih blogerki, ali i blogera… ali to nisu one simpatije, mada mi „dobro cine“ njihovi postovi, „nacin rada“ njihovih umova i svasta jos nesto; Sve to proizvodi niz pozitivnih posledica po mene, al’ ja to ne krijem)

Raskid, gubitak…

To je ono kada pišeš dnevnik, pa ti bude toliko teško da na neko vreme – prestaneš to da radiš. Danas možda ime neke veze sa FB.

Leksikoni, spomenari, dopisivanje, sve te drevne metode indirektne komunikacije, zamenile su društvene mreže. Stil se, takođe, promenio. Ukoliko ga uošte ima. A ima ga, samo manje…

Ipak, nije ovo post o internetu i mladima i tako nečemu, u vezi i sa jednima i drugima.

Da li se sećate filma „Don Juan De Marco“? One scene, kada Fej Danavej i Marlon plešu? O tome je ovaj post.

Imam, imam, imam… Nemam!

„Život nas uči da su ljudi mnogo manje rđavi nego što se misli, ali i da su mnogo gluplji nego što je moguće i uobraziti.“

J. Dučić, „Blago cara Radovana“

Altruizam

Kako da ga negujem, a da me ne izgaze, zajedno sa tek procvalom alejom? Uvek sam mislio da je lepa reč prava stvar. Osmeh rešava mnoge situacije. Pružena ruka… ovo-ono. Koješta. Stvar je u tome da nije moguće SVAKOM, pa na vreme treba skapirati ispravne mehanizme za procenu, da na kraju krajeva ne bi bilo NIKOM. Užasavam se takve slike sebe u starosti: Matori namćor, razočaran u ljudski rod, mrzi ceo svet i slično.

Mizantropija

Kada skontaš da je altruizam utopija. Ponor. Prvo bih sebi postavio pitanje: Zar si zato živeo? Nije moguće da je to krajnje ishodište. Zato razvijam i usavršavam pomenute mehanizme.

Rakija je sve popularnije piće.

Valjda je štos u tome da je prirodna. Da ne kažem organic. Prirodno stanje stvari podrazumeva i gomilu prljavštine. Dok sve ne dospe u stanje pogodno za konzumiranje, potrebno je uložiti izvestan trud. Koga mrzi da se trudi, uvek može da malo cvrcne. Kao vid stavljanja ružičastih naočara.

Zašto je „Portugizer“ (Neki kažu i „Portogizer“) skupo vino?

Zato što ga ima malo i zato što je kratkotrajan. Sorta je retka i samo vino, kada već nastane, mora odmah da se pije. Ne može da stoji. Kvari se. Nema kod njega mlado vino, sazrelo vino, berba iz te i te godine. On ili jeste ili nije. I to odmah.

Ko plaća piće?

Svako sebi. Jednom ti, jednom ja. Nije važno, kad ko ima, ako smo pravi. Ako nismo, neću ni da pijem.