Uvod u post o ljubavi

Moja pokojna baba Danica je imala starinsko gledište. Na brak je gledala u fazonu:

– „Volite se, pa se uzmete, onda dođu deca i ljubav je opet u kući.“

Deda Milutin je puno pio, varao je povremeno, ali bi se uvek, kako je ona volela da kaže, „vraćao kući“.

Udala se sa sedamnaest… još protiv volje svojih roditelja, pa da stvar bude još gora, pre starijeg brata. Uz sve to, deda je bio i „golja“…

Bolelo je dupe za javno mnenje.

Proživeli su zajedno četrdesetdevet godina. Nije bila ni finansijski zavisna od njega. Mogla je da ga napusti kad god je to poželela. Njoj to, izgleda, nikada nije palo na pamet. Nadživela ga je 16 godina i nekoliko dana pred smrt, pričinjavalo joj se da leži pored nje i pokrivala ga je svojim pokrivačem.

Njena ćerka, moja keva, imala je horor brak sa mojim ćaletom i razveli su se dok sam ja još bio beba. Ne znam kako izgleda život u porodici sa ćaletom. Pitao bih mog malca, ali mi to izgleda glupo. On ne zna kako je to biti bez ćaleta. Nema reper. Na žalost, uskoro će da počne da stiče sliku i o tome, jer je sve više klinaca u njegovom okruženju čiji su se matorci razveli. U moje vreme ja sam bio jedini u razredu.

Ja sam prosed, moja keva je seda. Ćale je rano osedeo, pre svih. baba je umrla u svojoj osamdesettrećoj, skoro potpuno bez sedih vlasi. Setio sam se, onda, jedne pričice:

„Jednog dana, mala devojčica je sedela i gledala svoju majku kako pere sudove u sudoperi. Primetila je da majka ima nekoliko sedih vlasi u inače tamnoj kosi. Pogledala je majku i radoznalo upitala:

– Zašto su ti neke dlake bele?

Majka joj je odgovorila:

– Pa, svaki put kad ti uradiš nešto loše i ja zbog toga budem tužna i plačem, jedna moja dlaka pobeli.

Devojčica je neko vreme razmišljala o onome što joj je majka rekla, a zatim upita:

– Mama, a kako to da je sva bakina kosa seda?”