Izuzetak

Gnusno mu je bilo da ih gleda. Činilo mu se da je prebrzo uletela u novu vezu. Sve što nije htela sa njim, radila je sa ovim kretenom. I to javno.

Prokletstvo ljubavi je što, ona, ponekad ima svoj kraj. Isto tako, taj kraj retko kada oboje vide u isto vreme. Naprosto, neko počne prvi da se hladi. Ipak, jedna od najgorih stvari koje mogu da se dese je ta da upravo strana koja je prva počela da se hladi, nađe, na neki način zamenu i ubrzo posle konačnog, zvaničnog kraja jedne ljubavi, započinje drugu. To mu dođe kao nova povreda.

Zar je moguće da si se tako brzo oporavila? Hteo je to nebrojeno puta da joj nekako kaže, ili napiše. Preispitivao je, naravno, sebe. Pronašao na mnogo mesta svoju krivicu. Obeležio one trenutke kada je žmurio ne želeći da vidi. Kada je konačno progledao, on je njoj „dao nogu“. Ona mu je uzvratila time što je ubrzo pronašla drugog. Osveta, mislio je, gorka osveta. Kada je cela ta stvar nastavljala da živi, da buja, da se odvija praktično pred njegovim očima, gorčina je prerasla u hroničan jed, jad, postajala je sve gorča, da bi mu se na kraju zgadila.

Uprkos gađenju, osećao je kako mu nedostaje. Preživljavao je nanovo sve lepe trenutke. One manje lepe kao da je zaboravio. Ljutio se na sebe zbog toga. Mislio je da će mu pomoći da je lakše preboli. Koliko god se trudio da ih prizove u sećanje, bledeli su sa svakim zamahom njegove volje.

Nedostajanje se lagano pretvaralo u bolnu čežnju. Neko vreme se prosto trudio da im se nađe na putu, da ih sreće, da ih posmatra i da uživa da se time povređuje. Kao da uživajući u svojoj patnji oživljava intenzitet osećanja koje su nekada delili. Jer, umesto toga stajala je praznina. I gorčina i gađenje, a nije želeo da to preostane.

Ukoliko vreme leči sve, mislio je, mora da je baš on izuzetak od tog pravila.

16 thoughts on “Izuzetak

    • Mislim da vreme ponekad naprosto obriše to, nešto, „sve“. Onda čuješ neku melodiju, ili te kakav miris ili stih „vrate“ i tada pomaže samo divan optimizam koji prosto zrači iz tvog komentara „ako mu dopustimo“.

  1. Nažalost neki ljudi tek kada izgube voljenu osobu uvide šta su to pogrešili, i tada znaju šta bi radili da se to ne desi. Ali jbg.
    Treba biti mudar unapred.

    S druge strane nekad ni to ne vredi, onda jbg Milojko… Možda bi pomoglo tada naučiti svirati nešto komplikovano npr. harfu…ili možda skok padobranom, garantovano leči.

  2. Ma svi smo mi padobranci.
    Pitanje je samo da li nam se padobran otvorio ili zatvorio. 🙂
    Svako svoj padobran sklapa, a lično znam neke kojima se ni rezervni nije otvorio…
    Pozdrav Grofe!

    • Ne znam koliko sam merodavan, jer ja sam užasno zlopamtilo, ali mora da svakome sa iole razvijenim osećanjima, emotivnom intiligencijom i drugim perifernim organima i organelama, taj „rewind“ opasno radi u određenim situacijama (kao što sam rekao: neka melodija, miris, deja vu, šta ja znam, tako nešto).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s