Gledanje v.s. Posmatranje

„Pa dobro, a kako je ona izgledala?“ Setio bih se te rečenice svaki put kada sam imao frku u društvu neke žene. Bilo kakvu frku, tremu, nesigurnost. Znao sam da do tančina opišem kako sam ja izgledao, šta sam toga dana radio, kako sam se obukao, šta sam osećao i o čemu sam razmišljao. „A ona? Hajde od početka. Šta je imala na sebi?“ Šarenu bluzu… nešto bez veze. „Dobro… Dalje?“ Crvenu suknju. Svetlo crvenu. Ne, nije minić. Tek nešto iznad kolena… i crvene baletanke. „Seljanka neka, a?“ Ma ne, to se nosilo osamdesetih. Bio je baš topao dan. Sećam se… malo kasnije sam video, nije imala nista ispod… ala sam se izblamirao.

Pre neku godinu: Ista žena. Topao dan… ne, vreo julski dan. Mahnula je i prišla. Dobro izgleda. Mladoliko… sitna je, mozda to pomaze. Bez šminke, pa vidim da ima one sitne bore smejalice. Skinula je burmu… preplanula je i lepo se primećuje trag na domalom prstu. Priča o letovanju. Ići će i sledeće godine na isto mesto. Dok priča, njene oči mi govore. Ćutim, jer sam video ono što je htela da vidim.