Za čim žalim?

Pa sad, kada bih počeo da prepričavam konkretne događaje u fazonu „Kada sam uradio ovo, onda mi se desilo ono“ ne bi to bilo to. Dogodilo se mnogo puta da sam žalio što  sam nekog ili nešto propustio, pa se kasnije ispostavilo da me sam Bog pogledao. I obrnuto, kada u prvo vreme nisam kapirao šta, odnosno koliko propuštam, da bih tek posle nekog vremena shvatio (još uvek, povremeno, imam neki uvid tog tipa).

Konstanta je da mi je žao što nisam više putovao i više se trudio da naučim strane jezike. Isto tako, mislim da me je u ljubavi, prevashodno za mojih mladih dana, mnogo toga „preskočilo“. Nešto od svega jeste moja odgovornost. Bilo da je reč o bahatosti, ili lenjosti, oholosti… Na žalost, dosta toga je došlo kao posledica neke više sile, situacija ili okolnosti na koje nisam mogao da utičem. To poslednje me je savijalo, skretalo i formiralo ovakvog mene.

Možda bi, kada bih verovao u usud, trebalo da pokušam sebi da olakšam pretvarajući vodu u vino, govoreći kako mi je sve to poslato, upravo da bi me preoblikovalo i da na taj način, šta ja znam, pronađem neki viši smisao. To kada bih verovao.