Za čim žalim?

Pa sad, kada bih počeo da prepričavam konkretne događaje u fazonu „Kada sam uradio ovo, onda mi se desilo ono“ ne bi to bilo to. Dogodilo se mnogo puta da sam žalio što  sam nekog ili nešto propustio, pa se kasnije ispostavilo da me sam Bog pogledao. I obrnuto, kada u prvo vreme nisam kapirao šta, odnosno koliko propuštam, da bih tek posle nekog vremena shvatio (još uvek, povremeno, imam neki uvid tog tipa).

Konstanta je da mi je žao što nisam više putovao i više se trudio da naučim strane jezike. Isto tako, mislim da me je u ljubavi, prevashodno za mojih mladih dana, mnogo toga „preskočilo“. Nešto od svega jeste moja odgovornost. Bilo da je reč o bahatosti, ili lenjosti, oholosti… Na žalost, dosta toga je došlo kao posledica neke više sile, situacija ili okolnosti na koje nisam mogao da utičem. To poslednje me je savijalo, skretalo i formiralo ovakvog mene.

Možda bi, kada bih verovao u usud, trebalo da pokušam sebi da olakšam pretvarajući vodu u vino, govoreći kako mi je sve to poslato, upravo da bi me preoblikovalo i da na taj način, šta ja znam, pronađem neki viši smisao. To kada bih verovao.

23 thoughts on “Za čim žalim?

  1. Mislim da to da li nam je poslato/dato/sled logicnosti ili kako vec, nikada necemo moci da utvrdimo (sasvim), ali ja nekako verujem da dobijamo „sledovanja spram zasluge“, interesantno mi je da mogu da se poistovetim za to „preskakanje“, ali nesto ne zalim, nemam utisak da sam nesto propustio, tj imam utisak da sam uradio sve sto je trebalo (kad je trebalo) i deo od onoga sto nije trebalo a nije naskodilo… 🙂 ali da si ti meni Goste/Grofe ziv i zdrav za srecu cemo lako!!! 😀 https://www.youtube.com/watch?v=PHVeyo4W18U

  2. Ne mogu više. Pola sata razmišljam kako da napišem komentar.
    Ništa nisam smislio. zato ti šaljem jedan citat:

    „Na početku svih staza i puteva, u osnovi same misli o njima, stoji oštro i neizbrisivo urezana sta­za kojom sam prvi put slobodno prohodao. To je bilo u Višegradu, na tvrdim, nepravilnim, kao izglodanim putevima, gde je sve suvo i čemer­no, bez lepote, bez radosti, bez nade na radost, bez prava na nadu, gde neki gorak zalogaj, koji čovek nikad nije pojeo, poigrava u grlu sa svakim kora­kom, gde žega i vetar i sneg i kiša jedu zemlju i seme u zemlji, a sve što ipak nikne i rodi se, žigošu i saviju i pognu toliko da bi ga, kad bi mogli, po­bili drugim krajem u zemlju, samo da ga vrate u bezobličje i tamu iz koje se otelo i niklo.
    To su bezbrojne staze koje kao konci i gajtani ša­raju brda i padine oko varoši, uviru u beli drum ili nestaju pored vode i u zelenim vrbacima. Nagon ljudi i životinja nacrtao je te puteve a nužda ih ugazila. Tu se teško i polazi i ide i vraća.

    U trenucima kad me zamarao i trovao svet u kom sam po zlu slučaju živeo i čudom se održavao u ži­votu, kad se mračio vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobožno prostirao preda se, kao vernik moli­tveni ćilim, tvrdu, ubogu, uzvišenu višegradsku sta­zu koja leci svaki bol i potire svako stradanje, jer ih sve sadrži u sebi i sve redom nadvisuje. Tako, po nekoliko puta u danu, koristeći svako zatišje u ži­votu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja sam prelazio po jedan deo toga puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako ću do kraja života, ne­viđeno i potajno, ipak preći suđenu dužinu više­gradske staze. A tada će se sa koncem života prekinuti i ona. I izgubiće se tamo gde završavaju sve staze, gde nestaje puteva i bespuća, gde nema više hoda ni napora, gde će se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagoreti, kao iskra spasenja, u našim očima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.“
    (Ivo Andrić – Staze)

    Pozdrav!

  3. Drago mi je Grofe da me neko razume i sama sebi bi izgledala kao da sam lujka sve oko mene bedna ja haj ko na drogama. Jedino sto verujem mislim da je i Skerlic sa kojim se ne slazem u svemu ali ovo je dobro rekao – dok su vremena u kojima vlada fukara i bunt se svaki ugusi jedino resenje je izgraditi svoj vrt da prezivis sa svojim uverenjima dok losa vremena ne prodju malo, parafrazirah malo …

  4. Претварај воду у вино…шта друго да ти кажем…
    Слажем се са Ољом, пронађох се у њеном коментару а слажем се и са твојим одговором Ољи…као ја сва никаква и сјебана али одлучим да мислим позитивно и одједном све крене суперррр…у ту бајку не верују ни деца

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s