Srećna svima Nova

Da pišem, ono, planove, želje i namere, nekakav spisak – ne pišem. Da budem iskren, nikada i nisam.

Da svodim bilans, ne svodim. Nije da, baš, nikada nisam. Verovatno je da ću i u budućnosti… ali sada, u ovom trenutku, ove godine – ne.

Imam nekakve nacrte. Kako spiskova, tako i raznoraznih salda, stanja uspeha i neuspeha. I kada sam kod ovih potonjih, mozgao sam o nečemu. Kako bih nazvao svoju zbirku, da je imam, u pisanom obliku? „Korpe“, „Dvojke“ ili „Propuštene šanse“? Promašaja nema, ili makar nema mnogo. Otud zbirka korpi, dvojki i…

Neću da vam pričam o onome o čemu vam većina priča. Mislim, ako ste se već usudili da nekoga pitate „Kako si?“

Sada ćemo se uhvatiti za ruke i misliti pozitivno. Vi gospođo, dajte molim vas, barem se nasmešite malo. Ostali, koji me znate, primetili ste da ovo nije gorak i pesimističan post. Naprotiv. Spazili ste i gde se tačno u tekstu da nazreti ta iskra.

Izvol’te parče Novog Sada: