O neslušanju ili ko tu koga „seen-uje“

Niko više ne sluša, niti ga zanima. Dao bi se napraviti mali serijal od mojih postova na ovu temu. Zgodan, onako lep, portabl serijalčić, za na policu ili poput heklanog miljea preko TV- a. Smotaš i baciš.

„Smotaš i duvaš.“ – rekao bi neko. Moja poslednja duvka zbila se poodavno. Valjala bi nekakva smejalica, ali čujem da nema više toga.

Mnogo toga nema više. Vremena se menjaju, ljudi se menjaju. Neki od njih odlaze. Dolaze novi i donose čak i novi sleng. Svidela mi se kovanica „sinovati“. Potiče sa društvenih mreža, kada vam, posle poslate poruke, sa ekrana vašeg najnovijeg gedžeta bljeska „seen“. Viđeno, dakle, kao, sagovornik je video šta ste mu napisali. Međutim, ponekad sa druge strane odgovor izostane. Onda to „seen“ počinje da bode oči, a nešto kasnije i sujetu i sve… Onda „sinovati“ (ili „seen-ovati“, ne znam koje je ružnije) znači da vas neko kulira najstrašnije. Vidi o čemu vi to, ali ga zabole da vam odgovori ili odreaguje na bilo kakav način. „Sinuješ me“ pročitao sam skoro i časna reč, učinilo mi se na prvi pogled da piše „siluješ me“.