Exibicionism

Bila je, u trenutku kada smo se upoznali i izasli nekoliko puta u zajednickom drustvu, znatno ozbiljnija od mene. Iako smo bili vrsnjaci. Kada sam smogao hrabrosti da je pozovem u bioskop, nekako sam vec znao da sa njom nema sale.

Kasnije smo malo prosetali. Razgovor je tekao lako, ali u „ozbiljnom“ tonu. Pricala je o sebi bez mnogo ustezanja. Sve vreme je bila ljubazna, ali veoma ozbiljna. Imala je iza sebe „dugu“ vezu. Posle njega neko vreme nije imala nikoga. Slusajuci pricu imao sam utisak da se njen emotivni zivot sastoji iz nekoliko tomova odabrane gradje, uredno klasifikovane, uredjene po oblastima i spremljene u veliku zgradu njenog licnog arhiva, iznad cijih teskih, masivnih vrata stoji natpis urezan u kamenu: „Zivotno iskustvo“.

Kada sam je pozvao da svratimo u jedan lep kafic, rekla mi je da mora da uci. To me je potpuno obeshrabrilo. Prihvatila je da je otpratim kuci, ali je moja „inicijativa“ sasvim isparila i sto sam groznicavije nastojao da smislim nesto sto bi nas razgovor skrenulo u „romanticne“ vode, to mi je jezik bio cvrsce zavezan. Dok ga, konacno, pred vratima njene zgrade, nije odvezala poljupcem. Kratko „Cujemo se…“ pre nego sto je utrcala unutra, nije mi dalo vremena ni da posteno udahnem.

Sve sto se kasnije desavalo bilo je u tom fazonu. Koliko god mi je prijalo, istovremeno je cinilo da moje krhko samopouzdanje pocne da cili. Kako je vreme koje smo provodili zajedno prolazilo, tako sam se samom sebi cinio kao apsolutno neiskusan klipan. Celu situaciju je pogorsavalo to sto je izgledalo da nju nista od svega ne dotice.

Bila je, da tako kazem, potpuno rasterecena. Najvise me je pogadjala (dugo sam razmisljao koju rec da upotrebim) njena apsolutna relaksiranost kada je u pitanju nagost. Za tu devojku nije postojao stid zbog sopstvene, ali i tudje golotinje.

Naravno, tokom dugih godina koje su usledile, godina mukotrpnog sticanja iskustva sa zenama, razumeo sam da je izvesna doza egzibicionizma deo zenskog bica. Deo lepote, sarma i svakako deo tajne, zapravo magije privlacnosti. Gotovo da nema zene koja ne uziva da potpuno odsutnog izraza lica, naizgled nesvesna svoje obnazenosti, proseta ispred svog muskarca, toboz trazeci traku za kosu, fen ili cist peskir. Ispred svog coveka, ali i pored otvorenog prozora, ili cesce ispred zatvorenog prozora, ali pored podignutih roletni ili razgrnute zavese. Nema u tome niceg preteranog, nemoralnog i verujem da je vecina zena, cak, veci deo vremena – iskreno nesvesna te radnje. To je, pre bi se moglo reci, deo zenske biologije i u svojoj osnovi ima sasvim ljudsku dimenziju, izrazavajuci potrebu za dopadanjem.

Dakle, ta opustenost kada je bez icega na sebi,  stvarala je takav kontrast u kombinaciji sa njenom ozbiljnoscu, da sam jedno vreme bio potpuno zaslepljen. Moja opcinjenost, povecavala se svakim danom uz cinjenicu da sam time bio zapravo, sasvim razoruzan. Osecao sam se nemocno, slabo i znao sam da svaki dalji korak zavisi od nje. Moglo je da se desi da sedim odeven, a ona bude ispred mene potpuno gola, a da se ja osecam kako je, u stvari, obratno.

Baktao sam se neko vreme time i resio da se uhvatim u kostac sa sopstvenim manjkom samopouzdanja.