Ne vi, nego ovi sa onim

Dobro je imati blog. Ne samo zato što tu možeš da istreseš sve što nigde drugde nisi u prilici, nego i zato što povećavaš šanse da sretneš slične sebi.

Pritom svi oni koji vide sebe kao „srodne duše“ i već imaju razrađene, zaokružene, lične ili (još gore) kolektivne sisteme oslanjanja i podrške, neka me izbegavaju.

Nemam sklonost i ne sviđaju mi se konačne istine. Ne smatram da sunce obavezno dolazi posle kiše. Nesreća u kocki – sreća u ljubavi? Koješta, ili imaš sreće ili nemaš.  Postoje periodi kada te prosto prati sreća, postoje i oni drugi. Najčešće je život sastavljen od miksa i jednog i drugog. Kada mi se pije, a nema, za mene je tada čaša definitivno do pola PRAZNA.

Savest ubija i nemojte, ko boga vas molim, da me ubeđujete kako upravo vaš sistem za gašenje savesti radi posao.

Naivni optimizam tipa da ću postati lep, ako svakog jutra svojoj izgužvanoj i krmeljivoj njušci u ogledalu tepam, zaludna je rabota.

S druge strane, teško ćete pronaći većeg majstora za pretvaranje vode u vino. Sva moguća sranja koja su me do sada spopadala, a nisu me pobedila – dokaz su za to. Što ne znači da jednom neće naići neko koje će me odneti u nepovrat. Dotle izbegavajte da u mom prisustvu ispaljujete poslovice kao da ste ih sami smislili, batalite klišee i isprazni bon – ton (pazite, rekao sam „isprazni“, ne svaki, jer još uvek ima finog sveta, samo vi to ne umete da prepoznate čim ste zapeli baš na ovom mestu; mislim, ne vi, nego ovi što su zapeli).

Naročito ignorišem one sa onim „Sve što me nije ubilo – učinilo me je jačim“ ili one još veće kretene sa: „Što me ne ubije – probam opet“. Nosite se… mislim ne vi, nego ovi sa onim.

40 thoughts on “Ne vi, nego ovi sa onim

  1. Слажем се са тобом да је добро имати блог из милион разлога.
    А што се осталог тиче, зашто имам утисак да те је неко наљутио, али баш, баш…

      • Ех госте, много си закукуљио и замумуљио …ја то трас кад ме неко наљути па ми ово мало неразумљиво, али добро…ја увек полазим од себе…оно што знам је да те су те ови са оним или они са овим наљутили…:)

  2. Ме не чудим се. Их да само знаш колико пута сам ја љута 🙂 Обично два до три пута дневно 🙂
    А да досада убија, слажем се са тобом

  3. „Trgni se, moraš, znaš kako je bilo meni…“, a ne shvata da je to bilo njoj/njemu pre par godina. Zašto se ljudi tako često usuđuju da ubrzavaju nečije procese? Ne, to ne boli. Mene to vređa i čini očajnom. A to, kao i ovo šro si pisao u postu, doživljavam i kao jedan suptilni vid agresije.

  4. “Лажу, лажу ме, да вријеме лијечи све, можда сиду ил’ туморе…“
    🙂
    И да разбијемо још једну предсрасуду. У време када сам био поприлично срећан у љубави, још увек тинејџер, али искамчио неку кинту од маторих и једног касног јуна ’88 у НС одсео у “Војводини“ и онако бзвз се спустио негде доле у подрум тог хотела у коме се “догађала“ невиђено посећена томбола. И поред среће у љубави, те вечери “убодем“ и премију на коцки. 🙂
    Е, сад, било некад, сад се приповеда… 🙂

    • „Odrastao“ sam na „Jelenu“, a sada mi je malo gorko. Znaš i sam da jedna polovina pivopija voli gorčinu, a druga ne. Preš’o sam, stoga, na „Lav“ . Kad se ima kinte rado skoknem na „inostrane brendove“ kao što su „Amstel“ ili „Hajneken“.

  5. Sve sto me nije ubilo ili nije ni trebalo, nije me ni taklo ili je neki trag ostavilo, oziljak, razderotinu, nesto… cini mi se da kad odvojimo ovo od onog i ove od onih, necemo da zivimo ni bolje ni srecnije, ali kao da ce „vazduh da bude malo sveziji“.

  6. Molim da ne budem eliminirana iz tvog vidokruga, mislokruga i družbokruga zato što vjerujem u ono „što me ne ubije, to me ojača“ . Mora biti tako, kako bi inače čovjek izdržao? Da ti se dodvorim, izdavajm antologijsku misao iz tvog posta: Kada mi se pije, a nema, za mene je tada čaša definitivno do pola PRAZNA.

      • jeheeeee! htjela sam te pitati – vjeruješ li ti u no da čovjek najbolje uči na vlastitim greškama?
        Kažeš da?
        E pa onda znaš, ako te nisu ubile, naučio si. Tako ja to nekako mislim.
        Kažeš ne?
        A kako se onda najbolje uči?

      • Hajde ovako: Nemam ništa protiv navedenih iskaza. Dapače, sam sam prolazio tim stazama, a ovaj da „probam opet, ono što me nije ubilo“ mi je čak simpatičan, jer zvuči nekako mladalački.

        Avaj, nervira me kada se neko time busa u grudi i lepi po zidovima i statusima raznoraznih drušvenih mreža. Deluje mi bahato, nedozrelo i suvišno (redundantno?).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s