Danas

Više smisla pronađem sa ljudima online. Valjda zato što su zbijeni. Nekako svi na istom mestu. Kao nekada po kafićima. Tačno si znao koga i gde možeš da stretneš. Zato što je na javi (online mu dođe kao san) zavladala totalna šizofrenija. Ljudi su dezorijentisani. Gube kompas. Zbunjeni su, konfuzni. Veoma je teško ostati fokusiran. Izlaganja su zbrda-zdola. Stavovi su „fleksibilbni“.

Nije ni u matrixu svugde  isto. Neke društvene mreže još su besmislenije od stvarnog života.

U životu uglavnom nema. Nema para, nema ljubavi, nema sexa, nema vremena, nema živaca… kažem vam nema da nema, pardon, nema pa nema.

Čas je neko na mojoj strani, čas nije. Lako ćemo, zvuči teško kada se radi o mojoj guzici. Egoisti su postali pacijenti. Psihopatologija, kažem vam.

Nekada su sebičnjaci umeli da daju, u nadi da će uspeti u nameri da im se vrati dvostruko. Sada je važno samo uzeti. Sada i odmah. Ne postoji sutra. Nema plana. Namere ili htenje, stremljanja i koncepti su apstraktni pojmovi.

Juče ne postoji, jer ako sam ti juče jebao mater, to je bilo juče. Danas mi trebaš, ali to nikako ne znači da sutra opet neću da potražim tvoju kevu.