Zivot nas pre(vazi)lazi

„Život piše romane“ je fatalistička „misao“. Pišu ljudi.

Jedna te ista žena, sa jednim je sasvim racionalna. „Pita on mene da li može da me nazove ponekad. Zamisli koje djubre!“ Onda je, za koji dan, vidim sa drugim. Bojim se da ovaj ništa ne pita. Sa prvim je namrštena, a sa drugim se smeška. Smekša.

Jedan muškarac sa dve žene. Sa jednom je „papučić“ a sa drugom nekako otresit. Skoro da sam pomešao koja mu je „izabranica“ a koja mu je „devojka“. Ipak, skontam da je supruga ona iz prvog pasusa.

Ne pitajte me za kontekst i kako sam to skapirao ove priče.