Pismo prijateljici

Draga moja i mila prijateljice,

Vasa odanost svih ovih godina cini me nemocnim u svim mojim nastojanjima da vam se makar jednim malenim delom oduzim za sve one trenutke iskrenosti koje ste mi pruzili.

U svojoj malenkosti, obuzet svojim sebicnim jurcanjem za zadovoljstvima, plah i uvek u zurbi, nisam smogao snage da Vam na pravi nacin odgovorim.

Vi ste, sa svoje strane, u svoj velicini svoje neizmerne dobrote i blagosti, prominirajuceg duha i primerne vrline, moralne i licne hrabrosti koja uliva strahopostovanje, vazda uspravno stajali, kao stena i bili svagda oslonac, ili svetionik sred opasnih hridi koje zapljuskuju talasi necovestva, stub ljudskosti i topline, na koji sam uvek mogao da racunam.