Ravan asfalt

Ravan asfalt, mokar od kiše, izgleda kao ogledalo. Visoke zgrade ogledaju se u njemu. Prolazim kroz pasaž i izbijam na bučni bulevar. Ulaz u jednu od poslovnih zgrada sav je od zatamnjenog stakla. I u njemu je moguće posmatrati sopstveni odraz. I odraz sveta.

Nalet vetra umalo da mi izbije kišobran iz ruke.

Koncept beskonačnog ogledala zadire u suštinu sveta koji se u njemu ogleda. Nasuprot tome, beskonačno posmatranje sebe samog ne vodi nikud.

28 thoughts on “Ravan asfalt

  1. nije bilo druge nego da mi u trenu padne na pamaet Flen o’Brajen, tačnije njegov De Selbi ;):
    „Ako čovek stoji pred ogledalom i u njemu vidi svoj odraz, to što on vidi nije njegova prava slika, već njegova slika kao mlađeg čoveka. De Selbijevo objašnjenje ovog fenomena je vrlo jednostavno. Svetlost, kao što de Selbi tačno ukazuje, ima dokučivu i ograničenu brzinu putovanja. Zbog toga, pre nego što se za refleksiju nekog predmeta može reći da je ostvarena, potrebno je da svetlosni zraci prvo pogode taj objekat, a zatim da se sudare sa ogledalom, i ponovo budu odbijeni do objekta – na primer, do očiju čoveka. Prema tome, postoji jedna primetan i izračunljiv interval vremena između trenutka u kojem je čovek uputio pogled na sopstveno lice u ogledalu i trenutka registrovanja odbijene slike u njegovim očima.
    Dobro, neka bude, rekao bi neko. Bez obzira da li je ova ideja ispravna ili ne, količina vremena o kojoj se ovde radi je tako zanemarljiva da bi malo ko razuman o tome poveo diskusiju. Ali de Selbi, koji nerado ostavlja stvari na miru, insistira na reflektovanju prvog odraza u drugom ogledalu i tvrdi da je u drugom odrazu otkrio promenu od jednog minuta. Konačno, on konstruiše poznat sistem paralelnih ogledala, od kojih svako reflektuje umanjene slike predmeta koji je postavljen između njih, sve do beskonačnosti. Taj u sredinu umetnuti predmet, u ovom slučaju, bilo je samo de Selbijevo lice, za koje on tvrdi da je bilo proučavano unazad kroz beskrajne odraze uz pomoć „jednog moćnog ogledala“. Ono što je izjavio da je video pomoću tog ogledala je zaprepašćujuće. On tvrdi da je, u tim sve udaljenijim odrazima svog lica, primetio postepeno podmlađivanje, dok su oni najudaljeniji – isuviše mali da bi bili vidljivi golim okom – predstavljali golobrado lice dvanaestogodišnjeg dečaka i, da upotrebimo njegove reči, „svetao lik retke lepote i plemenitosti“. Njegov pokušaj da stvar dotera natrag do kolevke nije urodio plodom „zbog zakrivljenosti zemlje i ograničenih mogućnosti teleskopa“.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s