Razjarena kornjača

Te godine u Zalivu su primećene kornjače decojedi u većem broju nego inače. Izdato je upozorenje lokalnim vlastima, kao i neophodna uputstva spasilačkoj službi, službi hitne medicinske pomoći i policiji. Turistički radnici morali su da postavljaju obaveštenja o tome na vidnim mestima. Brošure, pamfleti i plakati nalazili su se svuda. Uveden je besplatan telefonski broj za obaveštenja. Radio i televizija svakodnevno su emitovali vesti posvećene toj temi, a razgovori sa stručnjacima koji su iznosili svoja dotadašnja iskustva i davali upuststva kako se treba ponašati probijali su sve limite gledanosti. Javna kupališta morala su biti propisno obeležena, sa upozorenjima postavljenim kako na ulazu u ista, tako i na samom ulazu u vodu, na plaži. Isto tako, uz bove, postavljene su i zaštitne mreže (Istina, više iz psiholoških razloga, nego radi stvarne zaštite).

Prateći, sa zanimanjem, razvoj događaja, obavestio sam se i o sledećem: Kornjača decojed (lat. – Chelonia mydas leviter mando pueri, skr. – Chelomymapueri) inače je sasvim mala i naizgled bezazlena životinja. Živi uglavnom usamljeničkim životom, a jata formira u sezoni mrešćenja, najčešće u vodama daleko od obale. Iz za sada nerazjašnjenih okolnosti, jednom u deset do dvanaest godina, ove pojedinačno posmatrano, veoma simpatične životinje ne veće od palca na nozi, formiraju velika jata od po nekoliko desetina, ili čak stotina jedinki i migriraju ka toplim vodama Zaliva. Pri tome, približavaju se obali u časovima kada sunčeva svetlost slabi, najpre u jutarnjim satima ili u sumrak – i napadaju. Manji plen, uglavnom ribe, sipe i krabe. Ne tako retko, međutim, strada i po neka kopnena životinja. Neoprezni sisar poput psa ili mačke, a zabeleženi su i slučajevi nasrtaja na decu kupače odakle im i naziv. Odomaćeni izraz među lokalnim stanovništvom je „Razjarena kornjača“.

Sedeći u jednom lokalnom bifeu u razgovoru sa meštanima čuo sam zanimljivu priču o poreklu naziva „Razjarena kornjača“. Negde krajem devetnaestog veka (Koliko sam mogao da zaključim po priči simpatičnog starine, koji je uzeo primat od ostalih i samo povremeno prekidan nerazumljivim i srditim opaskama jedne postarije žene debelih obrva, koju nisam uspeo da razumem, jer je govorila lokalnim narečjem, ozbiljnim glasom, nepokolebljivo iznosio detalje zanimljive povesti naziva tog čudnog bića, nesvakidašnjih navika), u jednoj od najvećih najezdi, stradala je pastorka ondašnjeg gradonačelnika šarmantnog seoceta u dnu Zaliva. Kupala se sa braćom i sestrama, pazila ih je dadilja, kada su iznenada i uz veliko penušanje vode, bili napadnuti. Dadilja je uz pomoć mladića koji se tu našao, a za kog se kasnije sumnjalo da je njen ljubavnik, inače sin ribara iz susednog sela, uspela da izvuče svu decu bez ozbiljnijih posledica, osim par ogebotina i nekoliko zabeleženih sitnih ugriza po nožicama. Jedino je pastorka, uspaničena, počela umesto ka obali da beži ka pučini gde su joj ove strašne, sitne, ali zle nemani, kako izgleda, došle glave. Budući da pastorka nije bila neki naročito dobar plivač, moguće je i da se u panici udavila u uzburkanoj i zapenušanoj vodi Zaliva, a da su joj kornjače svojim agresivnim ponašanjem samo pomogle u tome. Kako bilo da bilo, od tada su ove male, ali brojne živuljke dobile taj, zloglasni naziv, koj ih, eto, prati do dana današnjega.

14 thoughts on “Razjarena kornjača

    • Tačno se slažem sa onom tvojom konstatacijom na mom blogu. Kakva koincidencija.
      Grofe, Tanja pravi neke spone između nas, tako da smo na neki način koautori nekog dela koje nismo svesno napisali… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s