PriSećanje

Usred avgusta, na Hvaru, kamp „Jurijevac“, bio je krcat. Naš šator je stajao odmah pored staze koja je vodila, preko male raskrsnice sa dve klupe ispod visokog, starog bora, prema terenima za „rekreaciju“ sa jedne strane i sa druge ka „mokrom čvoru“.

Desno odatle, pored ulaza u parking stajala je kućica – kiosk u kojoj je sedeo onaj čova što naplaćuje mesta i vodi likove (samoprozvana „inspekcija“) da progone „padobrance“, koji krijući se u tuđim šatorima pokušavaju da produže svoje letovanje za još koji dan.

Ljiljana je imala dugu kosu. Tamno smeđu, gustu, pregustu, valovitu. Godinu dana starija od mene, ali kada imate šesnaest(i po) onda vam to izgleda mnogo. Ponekad u tim godinama, zaista i jeste.