Izazov (samo za aleksandranm)

1. Da li sebe smatrate intelektualcem?

Umem da se orijentišem.

2. Ako da, kakva je njegova uloga u svetu danas, ako ne, šta radite na blogu, majku mu?

Ne znam kakva je uloga intelektualca u svetu. Možda da kenja i da ostavi nešto za buduće naraštaje (Što se bloga tiče –  meni znači. Vidim da nas ima, to je ponekad dovoljno).

3. Da možete da promenite državu u kojoj živite, kakvo uređenje bi joj dali?

Kao u Švedskoj.

4. Verujete li u život posle smrti i ako verujete, šta ste bili u prošlom?

To oko verovanja… I vernici i ateisti u suštini nemaju dokaza za svoje tvrdnje, odnosno dokazi su metafizički. Nisam dorastao. Vodim se osećajima.

5. Šta umete da radite rukama a da nije kuckanje po tastaturi?

Crtao sam odlično. Pokušao sam svojevremeno i da se upišem na Likovnu, spremao se, pokušao, pa odustao… pisao sam o tome.

Dobro masiram.

6. Kakav je vaš odnos prema nasilju?

Menja se. Od mladosti ka ovamo postajem sve miroljubiviji.

7. Seksu?

Volim. Blago perverzan. Neiživljen. Klackam se između inhibiranosti i previše direktnog pristupa. Maštovit. Voajer. Malo lenj.

8. Da li se još uvek družite sa drugarima iz detinjstva i kako birate prijatelje?

Jedan mi je ostao u Srbiji, a ostala dvojica su napolju, pa kad postignemo.

Biram sa kim ću da se družim po principu dobrog vajba. Sa kim ima – do jaja, sa kim nema – jebi ga.

9. Verujete li u Boga?

Vidi pod 4.

10. Da li smo sami u svemiru?

Ja nisam sasvim sam. Za ostale ne znam.

11. Najblam vaše mladosti 🙂

Period kada sam bio posut bubuljicama, predstavlja jedan veliki blam. Onako u komadu. Pisao sam i o tome.

Hvala na pažnji. Ne nominujem nikoga.

KAD ZAŽMURIM

Kada je čovek mlad, onaj trenutak pre nego što se utone u san  predstavlja kapiju za svet mašte. Lagano plutanje na oblaku, koji odnosi u svet u kome se ostvaruju želje i u kome je sve moguce.

Kasnije u životu, stvari stoje malo drugačije. Teško se pronalazi zvezda vodilja. Ponekad je osetim. Tu je negde i osvetljava nade. Mala, svakodnevna postignuća su samo početak puta. Potrebno je nadati se.

Nevolja je u tome što ta zvezda obasjava onaj najdalji deo puta, koji se jedva nazire. Ono što (mi) ona govori, daleko je od razgovetnog. Pre liči na nejasno brujanje. Vibracije koje osećam negde u visini stomaka.