KAD ZAŽMURIM

Kada je čovek mlad, onaj trenutak pre nego što se utone u san  predstavlja kapiju za svet mašte. Lagano plutanje na oblaku, koji odnosi u svet u kome se ostvaruju želje i u kome je sve moguce.

Kasnije u životu, stvari stoje malo drugačije. Teško se pronalazi zvezda vodilja. Ponekad je osetim. Tu je negde i osvetljava nade. Mala, svakodnevna postignuća su samo početak puta. Potrebno je nadati se.

Nevolja je u tome što ta zvezda obasjava onaj najdalji deo puta, koji se jedva nazire. Ono što (mi) ona govori, daleko je od razgovetnog. Pre liči na nejasno brujanje. Vibracije koje osećam negde u visini stomaka.