KAD ZAŽMURIM

Kada je čovek mlad, onaj trenutak pre nego što se utone u san  predstavlja kapiju za svet mašte. Lagano plutanje na oblaku, koji odnosi u svet u kome se ostvaruju želje i u kome je sve moguce.

Kasnije u životu, stvari stoje malo drugačije. Teško se pronalazi zvezda vodilja. Ponekad je osetim. Tu je negde i osvetljava nade. Mala, svakodnevna postignuća su samo početak puta. Potrebno je nadati se.

Nevolja je u tome što ta zvezda obasjava onaj najdalji deo puta, koji se jedva nazire. Ono što (mi) ona govori, daleko je od razgovetnog. Pre liči na nejasno brujanje. Vibracije koje osećam negde u visini stomaka.

30 thoughts on “KAD ZAŽMURIM

      • Obicno kazu obratno, znam :D, li meni se bas ta slicnost dopala kao i tema jer zaista mislim da je, iako naizgled jednostavna, bitna i kompleksna. Onima koji vole da mastaju, jos uvek imaju bar zrno nade za nesto ili nekog, koji su svesni da je sve podlozno promenama pa i mi sami.

      • Što sam stariji sve mi je jasnije ono „upozorenje“: „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“.

        Jeste kompleksna tema, ali se trudim da budem što kraći. Nisam tog gabarita , em ko će to da čita…?

      • Uh… Mnogo toga sto su mi nekad govorili, a meni zvucalo i ovako i onako, s vremenom je leglo i vise nego sto mi ponekad odgovara 😐 . A sto se duzine teksta tice – slazem se. Msm da vecinu nas odbijaju obimni tekstovi (polazim od sebe) i da su krace varijante privlacnije i zanimljivije. Ima i onih koji tvrde da ce, onaj koga zanima, procitati tekst neovisno o duzini, ali meni nesto nije bliska ta postavka stvari. Nije mi dovoljno realna (brz tempo, malo vremena, velika ponuda svega i svacega…).

      • Vrlo logicna pitanja. Ako je bas tema koju trazim – citacu, makar na preskok, zato sto mi treba (iz nekog razloga). U suprotnom cu citanjem prvih par recenica izvesti zakljucak – udubljivati se dalje ili ne. Prosto je nemoguce procitati sve sto je u ponudi, neku selekciju je neophodno napraviti, zar ne ?

      • Da, da… Nisam (bas) medju njima (sto se verov vidi iz prilozenog) ali nisam sigurna da mi je to + (iako mislim da ovu „prirodnu“ selekciju obavljam prilicno suptilno i korektno). Al’ ne moz’ svima udovoljiti… 🙂 .

      • Msm da oboje znamo odgovor 🙂 – razni: porodica, prijatelji, neprijatelji, bliza i dalja okolina, kolege, partneri, deca, komsije… a na kraju krajeva i mi sami. Sta ce nam od toga biti veci, a sta manji prioritet – zavisi od okolnosti, nase svesti i savesti i tako dalje i tako blize.

      • To „krajnje vreme“ je kod mene rastegljivo i podložno načelu neodređenosti, gde je sve nastupalo, nekako sa tolikim zakašnjenjem da je to „krajnje“ (pa… možda i „vreme“ (kenjam više nego što je nužno)) skliznulo u zonu u kojoj (mu) je potrebno, hajde da kažem – redefinisanje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s