Kada već ne mogu da pomognem, onda barem da se muvam okolo da me vidite

Čini mi se (molim retkog i cenjenog i dragog mi čitaoca da iz fundamenta i odmah u startu, obrati pažnju na izbor reči „Čini mi se“ umesto „Mislim“) da je najbolje kulirati kada se pojavi neka vest ili neko slično sranje. Inače mu svojom reakcijom dajemo vetar u leđa. Mislim, naravno na reakcije na društvenim mrežama, a ne u okviru neke, šta ja znam, građanske inicijative ili nečeg. Mada, u poslednje vreme je granica između to dvoje zamagljena kao granica između fronta i pozadine (Ko je imao i k tome još i učio ONO i DSZ, zna o čemu je reč – ostalima ostaje ONO i pozadina).

Mir u svetu, iskorenjivanje gladi i siromaštva, ekologija. Ne mož’ pogrešiti. Samo što treba biti nekakva mis (makar lokalna, ali je bitno da ste dobili priliku da vam gurnu mikrofon pod nos).

Dakle, potrebno je da prethodno postignete nešto. Svako može da ima nekakvo mišljenje. Sa širenjem NET-a svako može cenjeni stav i i da obznani. Samim tim, povremeno može da vam se desi da vas obznanjeno obeznani. Ništa vas ne sprečava da onda svoju obeznanjenost obznanite i eto vam minuti slave.

Samo, koga je briga? Mislim za vaše mišljenje. Zato mislim (a mogu vam reći, imam mišljenje o gotovo svemu o čemu se može imati mišljenje), da bi nekoga zanimalo šta ja to mislim, nužno je i poželjno da pre iskazivanja istog u javnosti, ili makar na društvenoj mreži, plasiram sebe kao nekoga čije se mišljenje uvažava. Ili barem, čiji je stav zanimljiv, ili poučan ili nešto. Znači, kao, ja sam uradio nešto važno, veliko ili malo, ali vidno. Zbog neke svoje osobine i dela izdvojio sam se iz mase i ljudi sada znaju za mene i jedan deo njih drži da ne bi bilo loše čuti šta ja imam da kažem o ovom ili onom.

Naravno, pomenuto izdvajanje iz mase mora biti izdvajanje po nečem dobrom. Inače bi svaka budala mogla da sa prozora skoči na glavu i da stekne status izdvojenog iz mase. Razumemo se, dakako, i znam da kapirate da nije lako (biti poseban, izuzetan po dobru, tako i po skakanju na glavu).

Mislim da je to mali kriterijum, da kažem kriterijumčić, koji bi skoro svako ko ima komp, tablet, mobilni, lap-top, mogao da ima na umu kada šopa po tastaturi iznoseći svoj stav, potpisujući peticije ili lajkujući i nedajbože šerujući. To što ja mislim, to može, a ne mora da dopre do nekoga. Ako i dopre, koga zabole? Mislim, mog’o bi neko da me pita: Po čemu si se ti to izdvojio pa da sad namećeš kriterijume? I zar nije i ovaj post, nekakav stav? Primeni ti bajo svoj kriterijumčić na sebe i zapitaj se!