Ne veruj ženi koja laže

Prvi jedanaesti, pa šta?!

Prošao je i taj Halloween. Neki su se nervirali, jer im je izgledalo da je potisnuo Sv. Luku. Kod mene u kraju ima dosta, tog, nepravoslavnog življa, pa mi nije toliko upadalo u oči to što se klinci šminkaju i uopšte… treba raditi na različitosti, inače na silu čuvati svoje – mrka kapa. Setite se Bika Koji Sedi ili Džeronima. Jedino ima smisla ono što je neko napisao kako su sada mesne prerađevine out, a junk food će se i dalje reklamirati. To bih podržao.

Klinac tinejdžer… eh, trinaest godina. Malo je tamo, malo nije. Darlin’ i mua u klimaxu. Gde li smo tek mi?

Slušam Deep Purple („La Lena“), The Beatles („Don’t let me down“), Pink Floyd („Hey you“, „Comfortably Numb“) i neke nove bendove i njihove stvari. Ne ide jedno sa drugim, ali i ide. Mislim, ne teram nikoga da ide za mnom. Pob(l)ogu, pa ne uređujem neku muzičku emisiju ili nešto.

Na FB sam našao jednu od izreka iz „Alana Forda“, pa sam je gurnuo kao naslov.