Emoji, memoriZ

Sumnjao je već neko vreme da se između njih dvoje nešto dešava. Onda je jednog jutra osvanula njena crno – bela slika na društvenoj mreži. Ona na jastuku, kosa raspuštena, pogled sanjiv. Sa sve heštagom tipa good morning i odgovarajućim emodžijem. U gotovo u isti sekund, evo i njegove fotke sa u dlaku istim motivom (osim raspuštene kose – majmunčina se šiša na kratko), takođe crno – bela, a o heštagu i emodžiju da se ne govori.

Setio se jedne davne noći. Bučno, veliko društvo, povod je zaboravio, veselilo se skoro do jutra. Na kraju, on i njegova tadašnja draga, pozdravljali su se, na odlasku sa ostalima. Cmakanje, grljenje i sve ostalo… Onda je u odrazu prozorskog okna primetio ruku prijatelja na guzi sopstvene lepše polovine.

Utešio se, potom, uspomenom na jednu Svetlanu koja se istrgla iz zagljaja svog momka i potrčala njemu u zagrljaj. Onako u kupaćem, tek izašla iz mora. Pokušao je da prizove u sećanje izraz lica tog momka, ali nije uspeo.

„Memoriz…“ – pisao je e – mail svom starom drugaru – „…memoriz… jebiga, kakva korist od njih?“