Stvari se odvijaju

I onda, nakon svih mogućih peripetija, nemogućih misija i borbi sa čudovištima, dospete u ono stanje „Živeli su srećno do kraja života“. Niko vas ne pripremi na istinu, da je to tek početak. Mislim, oboje ste u tome. Srećni ste. Neko uspe da skocka okolnosti, neko ne haje, nego skače u vodu i pliva. „Nekako ćemo već…“

Dođe i prođe čak i ono: „Rodi se dete i ljubav je opet u kući“. Neko zaređa pa izrodi više dece… ali, bez obzira koliko ih je, kad – tad odrastu. Možete da se bakćete oko unuka, ili hobija, da furate neku od nju – ejdž zabava, da se posvećujete ovome ili onome i da se pravite ludi, ali ne verujem nikome ko tvrdi da mu nije palo na um: „Šta je sa nas dvoje?“ Ukoliko niste upali u zamku pa životnog saborca uzimate zdravo za gotovo. „Uhvatio ga muški klimaks, pa otišo sa dvajes godina mlađom. Budala, tuđu decu da ljulja na kolenu“ – samo je jedan od klišea. U novije vreme termin kuguarka i još neki uzimaju maha. Nije to samo zbog žute štampe i jeftinih TV serija.

Ništa ono „Ljubavnici, prijatelji, brat i sestra i na kraju dve sestre“ – nek se nosi svako kome je to u ovom času palo na pamet. Ja vam tvrdim taj pameti nema. Uostalom, ja sestra  biti neću.

„Rastete zajedno…“ – cvrc. Ne seri!!! Možda u širinu. Donekle.

… a stvari se odvijaju. Pored vas, mimo vas, pa čak uprkos vama.

„Mesto za ljubljenje je kurac“

„Mesto za ljubljenje je kurac“ – možete se nasmejati ili mi reći da sam prostak, ali ovo je objava jedne četrnaestogodišnjakinje na društvenoj mreži. Koju je (objavu) sa svoje strane, lajkovalo još bezbroj njenih vršnjakinja, ali i vršnjaka. Uz podatak da mladi u Srbiji sve ranije stupaju u seksualne odnose, da se polne bolesti šire kao oluja i da ogroman postotak istih tih četrnaestogodišnjaka „duva“, a ubrzo potom skonta i kodein i „eksere“ i ko zna šta još sve ne, molim lepo – recite šta god hoćete.

Volim ponajviše one matorce što su upravo prebrinuli pubertete svojih potomaka pa u stilu „Nije to ništa“, tapšu me po ramenu. Oni planiraju svadbe, ili kontaju kako da namaknu kintu za školovanje, pa im to nije ništa. Ponekad ih podbodem pričom o mojoj drugarici Desi koja je umrla od overdoza u svojoj dvadesetosmoj godini.

Malo sam se zamislio kada je sestra moje darling izjavila da bi  „I mi probali sve TO da nam je bilo dostupno“… kao, bes mladosti, jebiga, ko preživi posle prepričava, ali mislim da nije to to.
Prosto znam da nije (i po tome, uistinu – ja jesam prostak). Recite mi šta jeste?