„Tesko je biti sam sa sobom“

Znate ono: „Tesko je biti sam sa sobom“. Onda se mnogi od nas sete kako vole da budu sami. Uzivaju da se ponekad odvoje , da se posvete sebi, da citaju, meditiraju, idu na pecanje (za mnoge su te dve stvari zapravo jedna te ista stvar), ili naprosto rade ono sto im prija.

Tajna se krije u jednoj prostoj stvari. U vremenu, odnosno u odgovoru na pitanje: Koliko dugo traje ta samoća?

Odgovorite sebi i videćete šta (i koliko) vam prija. Pola sata, jedno popodne, vikend, produženi vikend…

Kada samoća ustupa mesto usamljenosti?

10 thoughts on “„Tesko je biti sam sa sobom“

  1. Ja bih rekao onda kada dođe kasno (milsim na samoću); onda se toliko intenzivno upražnjava, da i ne osetimo da smo zagaziil u usamljenost. Poneki put nije kasno vratiti se nazad. Ali, samo ponekad…

  2. Čoveku je potrebno s vremena na vreme da se osami, par dana, da bude sam sa svojim mislima, da sluša muziku koju voli, odgleda neki film po svom ukusu, prošeta, spava, plače, njače, šta znam, od svega po malo. Poslednji put sam to uradila pre 3 godine čini mi se, i vratila se kao nova. I evo baš ponovo imam potrebu da se osamim, ali trenutno nisam u mogućnosti. Dakle – sama, dakle 5-7 dana – dakle BINGO!

    Ne osećam se usamljeno, to nikada ne bih poželela nikome. Žao mi je ljudi koji su usamljeni, ali verujem da je to baš njihov izbor. I da možda u tome uživaju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s