Ko(ga)

Imate stav. Dičite se. To je u pubertetu.

Posle imate sumnje. Ipak, gajite u sebi nekakve predstave, želje i predubeđenja. Recimo, kada su ljubav i veze u pitanju, na nekom pragu zrelosti, mislite da ste se otarasili bajki, princeza i heroja. „Živeli su srećno do kraja života“ – već se smejete, jer ste, kao, uvideli da prava priča tu tek počinje. Čini vam se da ste bog zna šta skontali. To oko dečijeg plača, usranih pelena i polazaka u školu.

Nagomilate godina, izdaja, iskušenja… vidite da cela stvar ima faze. O tome vam niko nije pričao. O fazama. Ili jeste, ali sasvim uopšteno, pa vam se učinilo čak i poznato. „Znam na šta misli“ – i kada vam postane jasno koliko ste se prevarili (jer zapravo ne znate „na šta misli“) e onda vam ta fazna fora, to oko etapa… postane jasna. Dobro, možda baš i ne postane jasna, ali što ne reći – postali ste svesni da postoji.

Prođe još neko vreme nakon toga. Bajke su sada davna prošlost i ko mašta o tome kako će, jednoga dana, obnoviti gradivo (na primer u društvu unuka), da vam kažem (da malo proričem budućnost, šta, nisam spominjao fazu proricanja?!):

Ništa od toga. Klinci odavno imaju druge medije, bajke nisu in ili su moderne njihove sarkastične interpretacije. Uz to zapitajte se ko će da vam donosi unuke, sa kim ćete i čije unuke da imate i šta uopšte znači „imati“ nekoga?

Kurva se rađa

Uvek je to tvrdio. Nikada nije moralisao, osuđivao, gajio predrasude. Divio se ljudima koje mi običan svet, rado i (pre)često nazivamo najrazličitijim imenima (pa i kurvama), kao individuama od strasti. Njegove elaboracije na temu, dostojne ponekad De Sadovih tirada, umele su da nam drže pažnju do duboko u noć.

Dakle, radi se o ljudima koji se vode strastima, koje vode strasti, dolče vita pipl. Vole život. Mnogi od njih su iskreni i nekako odmah znate na čemu ste.

Da li se takve osobe rađaju, ili u toku života postanu takve? Ko nije ekperimentisao, makar u mladosti, makar samo neki kratak period?

Onaj sa početka, što nikada nije moralisao i to… e taj, dobio je u jednom trenutku svoga života ćerku. Potom je, kako to biva, lepo, zdravo, malo dete poraslo i taman negde uoči klimaksa roditelja, mala je zagazila u pubertet.

Čovek, otac, tata, ćale širokih shvatanja, u vezi sa vaspitanjem sasvim sklon idejama izloženim u knjizi A.S. Nila „Slobodna deca Samerhila“, suočio se sa bujanjem hormona kod svoje ćerke, divljanjem istih kod svoje supruge i ne-zna-ni-on-sa-čim kod sebe samoga.

Jedno vreme uspeo je da isprati „kretanje“ svoje mezimice po društvenim mrežama. Onda je i to otpalo. Od vesele devojčice, postala je mračna, zatvorena devojka. Od nežnog, osećajnog bića, pretvorila se u grubu, gotovo sirovu hejterku. Prenaglašena šminka, provokativno odevanje, malo-malo pa neki eksces u školi. Sve nekako naglo, mnogo, previše.

Paralisao se od straha kada je počela da pije, duva i da se druži sa momcima. Svega je bilo previše. Nije mogao da razabere čega je „najviše previše“ i šta je veća „nevolja“. Počeli su da joj se sviđaju sve stariji momci, nekako se dičila nečim što prosto „nije da se time neko hvali“. „E popili smo toliko i toliko, povraćalo se, ne sećam se šta je bilo.“ Kada je stigla do „Ubiću se šta sam radila!“ panika ga je sasvim onesposobila.

Za sve to vreme, supruga i on su se udaljili jedno od drugoga, njih dvoje svako ponaosob od ćerke i ćerka od njih i najedared je imao osećaj da stoji sasvim sam nasred vetrometine, bez skloništa, bez zaštite, oslonca, saveta, društva, pomoći bilo koje vrste…

Onda je naišla Lidija. Njegova ljubav iz mladosti. Sveža u svakom pogledu. Sveže razvedena i bez dece su bile dve svežine u tom trenutku najprominentnije.

nema naslova

Gleda, posmatra, prati… pogled mu povremeno skreće od monitora prema prozoru.

Kada sedi za svojim radnim stolom, vidi vrh krošnje visokog jablana koji raste pored njegove zgrade.

Ukoliko bi ustao (što inače često radi, koliko da protegne noge, ali mu u ovom trenutku to ne pada na um), mogao bi da vidi dvorište sa nekoliko parkiranih automobila i zapušteno igralište za decu. Polomljena klackalica, ljuljaška od koje je preostao samo okvir i veliki u krug ozidani bazen, nekada ispunjen peskom, a sada pretežno smećem, starim novinama i praznim plastičnim flašama – mesto koje su životinje nekada rado koristile kao sopstveni wc, a danas ga ni one ne posećuju.

Na ekranu malo lepše slike.