nema naslova

Gleda, posmatra, prati… pogled mu povremeno skreće od monitora prema prozoru.

Kada sedi za svojim radnim stolom, vidi vrh krošnje visokog jablana koji raste pored njegove zgrade.

Ukoliko bi ustao (što inače često radi, koliko da protegne noge, ali mu u ovom trenutku to ne pada na um), mogao bi da vidi dvorište sa nekoliko parkiranih automobila i zapušteno igralište za decu. Polomljena klackalica, ljuljaška od koje je preostao samo okvir i veliki u krug ozidani bazen, nekada ispunjen peskom, a sada pretežno smećem, starim novinama i praznim plastičnim flašama – mesto koje su životinje nekada rado koristile kao sopstveni wc, a danas ga ni one ne posećuju.

Na ekranu malo lepše slike.

11 thoughts on “nema naslova

  1. Често размишљам како смо као друштво, заједница, назови то како хоћеш, у свеопштој регресији. Возови нам се крећу брзином коју су имали педесетих година прошлог века, индустрија нам је и испод тог нивоа, ниво образовања такође (стварног, не оног на папиру)… Мени то тако делује, а и ова слика која се види кроз прозор уклапа се у то.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s