Vrld

U kolikoj se to samo meri, kosi sa našim, ondašnjim shvatanjima! Kažem ondašnjim, zato što se trudim da (danas, dvadeset ili čak trideset godina stariji ja) ne vučem zauvek isti prtljag. Sve se, zaboga, promenilo. Kako, onda, mnogi ljudi ne kapiraju da moraju da „osveže“ svoja gledišta, budući da se sve promenilo, da i oni sami nisu više isti? Pa zašto bi, onda, važilo ono što je važilo kadgod?

Ne bih sada o tome da li su promene dobre ili nisu dobre. Da li točak istorije ide napred ili je krenuo u rikverc? (Ne bi mu bilo prvi put). Teško je „uhvatiti“ tu neku čvrstu, stajnu tačku, oslonac ili potku, oko koje bi, kao, sve moglo ili trebalo da se okreće (pa potom najedared postane lako procenjivati ono što se zbiva jer se zbiva „u odnosu na (to) nešto“). Mislim, ionako su mnogi daleko pametniji od mene, već promišljali i dobrano promislili stvari na ovu temu.

Posmatram mlade. Ovo je njihov svet. Kako rastu, napreduju, sazrevaju – svet postaje sve više njihov. Dakako, sve je manje „naš“ ili moj – da se ograničim na lični ugao. Nije moj, ili barem nije u meri u kojoj je nekada bio, ali me zanima.