Vrld

U kolikoj se to samo meri, kosi sa našim, ondašnjim shvatanjima! Kažem ondašnjim, zato što se trudim da (danas, dvadeset ili čak trideset godina stariji ja) ne vučem zauvek isti prtljag. Sve se, zaboga, promenilo. Kako, onda, mnogi ljudi ne kapiraju da moraju da „osveže“ svoja gledišta, budući da se sve promenilo, da i oni sami nisu više isti? Pa zašto bi, onda, važilo ono što je važilo kadgod?

Ne bih sada o tome da li su promene dobre ili nisu dobre. Da li točak istorije ide napred ili je krenuo u rikverc? (Ne bi mu bilo prvi put). Teško je „uhvatiti“ tu neku čvrstu, stajnu tačku, oslonac ili potku, oko koje bi, kao, sve moglo ili trebalo da se okreće (pa potom najedared postane lako procenjivati ono što se zbiva jer se zbiva „u odnosu na (to) nešto“). Mislim, ionako su mnogi daleko pametniji od mene, već promišljali i dobrano promislili stvari na ovu temu.

Posmatram mlade. Ovo je njihov svet. Kako rastu, napreduju, sazrevaju – svet postaje sve više njihov. Dakako, sve je manje „naš“ ili moj – da se ograničim na lični ugao. Nije moj, ili barem nije u meri u kojoj je nekada bio, ali me zanima.

21 thoughts on “Vrld

  1. E to je slamka koja ne da da se potone. to nije moj, ali me zanima. I mislim da je onda svejedno da li je to novo što se dešava (što dolazi) dobro ili ne. A ako me već zaima, pa verovatno je to zov nečega što je u tome moje, a da to još nisam pronašao.

  2. A smijem li ja pitati gdje je početak ovog teksta? U nekom prethodnom postu? Ili je početak tako in medias tres da mi konzervativni to ne razumijemo? (Vidiš, ima nas i iz starijega doba nego što je tvoje 🙂 )

  3. Držim se za neke vrednosti koje sam ponela u svoj život iz roditeljske kuće i mislim da su one temelj koji je teško (i bespotrebno, po mom mišljenju) menjati. To su te tačke mog oslonca i u prošlosti i u sadašnjosti, a verujem da će biti i u budućnosti. Ne menja se svet, menjamo se mi i promene su neminovne. Ali, mene niko ne može naterati da se ponašam kriminogeno, ako ja to ne želim. Možda je primer banalan, ali mi je prvo ovo palo na pamet. 🙂 U tom smislu to prenosim i na svoju decu, ali opet, svako je jedinka za sebe, pa tako ne mogu znati šta će i kako na njih delovati u njihovim životima. Samo mogu da se nadam da su temelji dobri – tada se građevina neće urušiti.

  4. Sigurno jeste, sudeći po svemu što nas okružuje. Nepotizam, partokratija, korupcija i ostale devijacije u kojima, ako si normalan, ne možeš normalno da živiš. A šta ću. Da sam ja drugačija, bili bi i oni. Ne može šljiva pod krušku. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s