NEPODNOSLJIVA LAKOCA NEPOSTOJANJA

Postoje ljudi koji unose svetlost u naš život. Znate već nekoga ko „osmehom ozari prostoriju“, ili nekoga sa kim recimo „i najteži momenti izgledaju ne tako crno“. Dakako, kako to biva (često) na ovom blogu – nije o njima reč.

Mislim na one individue, koje su „u stanju da i najteže situacije učine još težim“. Pesimisti, nesavitljivi, egoisti, namćori, sarkastični (bez zrna duhovitosti ili neke naznake barem crnog humora, u njihovom sarkazmu živi samo zloba i ništa više). Bez duha, bez bez empatije, sa smislom samo za sopstvene potrebe, sujetni preko svake mere.

Ne želim, brate mili, ni o njima. Ili što bi rekla frau Mira, jedna penzionerka iz Nemačke, kada su je pitali zašto ne želi da provodi svoje penzionerske dane u Srbiji, („Sa svojom penzijom bi kod nas živela bogovski“):

– „Neću da se trujem… ni mentalno ni fizički.“

„Pa šta onda hoćeš (i čemu ovo, odnosno zašto uopšte pišeš ovo što lagano gubimo živce da čitamo“)?“ – sa pravom se pitate vi.

Hoću da vidim ko gde spada. Sa kim od vas bi mi prostorija bila ispunjena svetlošću, ili barem smehom, a sa kim bi mi, bogami, bilo…ono – teško.

P.S. (Znam da postojite i vi nemi čitači, bez komentara, a znam da postoje i oni što ih moja cyber – pojava ič ne zanima, pa niti dolaze… ja za njih ne postojim, što svakako proizvodi posledicu da ni oni za mene ne postoje i tako u tom nepostojanju („Nepdnošljiva lakoća nepostojanja“ sic! Prim. GkGnV) dokazujemo postojanje više dimenzija od ove poznate četiri (ili jedanaest dokazanih matematički, ili još više ko bi ga znao), dimenzija koje se ne dodiruju, ili se dodiruju, ali slučajno, pa ne mare ili jednostavno ne primećuju, da ne kažem da se uzimaju zdravo za gotovo)

12 thoughts on “NEPODNOSLJIVA LAKOCA NEPOSTOJANJA

  1. Kao i obično, sasvim si u svom stilu završio monolog. 🙂 Mnogo (se) preispituješ. Nisi čuo da je to loše za ten i da navlači podočnjake? 🙂

  2. Najbolje bi bilo da ti napraviš neku audi(jen)ciju, pa da mi dolazimo a ti komisijski ili po nekom drugom principu ocenjuješ. Ja sam u prvih 10, garantujem životom. Tvojim.

  3. Razmisljao sam o tome ranije. Prava istina je da ljudi uglavnom nisu samo jedno. Svi imamo razlicita lica za razlicite ljude i situacije. Ne ponasamo se isto kad smo sami sa roditeljima, sami sa prijateljem, neprijateljem, strancem, zenom, decom… Istovremeno imamo i neka druga lica za razlicite kombinacije ovih ljudi. Rec „persona“, ako se dobro secam, izvorno znaci pozorisna maska. Jedna osoba tokom zivota napravi citavu kolekciju ovih maski. Ono sto u stvari zelim da kazem je da coveka ne mozemo da posmatramo samo kao jednog lika u jednoj predstavi, nego kao glumca u na pozornici (zivota) koji tumaci razne uloge. Ne postoji samo crno i belo, ekstremno dobro i ekstremno zlo. Svi mi pre ili kasnije malo zagazimo u obe strane pretvorimo se u nesto izmedju, nesto sivo. Naravno, ovde govorim o normalnim ljudima, ne o psihopatama, masovnim ubicama i ostalim mapetovcima. Verujem da je njihov broj zanemarljivo mali u odnosu na obicne, normalne ljude da bi se izvodio neki opsti utisak o covecanstvu.

  4. ja se sama prijavljujem pod one koji u svemu vidfe loše, jedino mi je opravdanje da sve što radim radim na svoju štetu, a ne na štetu drugih (osim ožda, na žalost, na štetu svoje djece, na koje sam prenijela mnogo onoga što nisam htjela, a nije se moglo spriječiti) – eto, i ovaj odgovor je dokaz da nisam od onih koji će unijeti svjetlo u tvoj prostor, kriva sam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s