Gde smo stali?

Gde smo stali? „Smejem se, a plakao bih“, a? Eh, kao da ne znam o čemu je reč. Dip šit, pa još, pa traje i ne nazire mu se kraj, a ja kao, treba da se smeškam i da nađem vedriju stranu.

Razmišljam ovako: Kao što neke lepe i prIjatne stvari ne mogu da traju (ako ne večno, ono barem dugo ili duže nego što obično traju), isto je tako i sa onim manje lepim. Dobar primer je orgazam. Ili smejanje. Nije moguće. S druge strane, kada nam nešto smrdi, zapušimo nos.

Umesto da okrećem glavu ili da držim nos sa dva prsta, ja malo mislim na nešto drugo. Ponekad su problemi uistinu teški i nije lako okrenuti se nečem drugom. Tada dobro dođe mehanizam bega. S tim što ovaj put neću da idem na varijantu eskapizma. Umesto toga, beg će biti samo do prvog skloništa. Kao kada me uhvati pljusak, pa ne trčim pravo kući, jer do kuće ima dosta i potpuno ću se pokvasiti, nego jurim do prvog zaklona. Sad ukoliko i u „zaklonu“ nastavim da razmišljam o tome šta me muči, ispada da sam se uzalud trudio. Stoga „zaklon“ ili „sklonište “ ima samo simboličku svrhu i predstavlja tek misaonu operaciju koja mi pruža neophodan dašak čistog vazduha. Tu slušam omiljenu muziku, gledam lepe slike, čitam… nešto tako. Možda je najbolji izbor meditacija.

To sa meditacijom ide ovako. Nameštam tajmer na mobilnom (na petnaestak minuta, verujte sasvim je dovoljno). To nameštanje je već kao kratak sprint do prve nadstrešnice. Onda se udobno namestim, zažmurim i nastojim da ne razmišljam. Umesto toga, pratim sopstveno disanje. Nisam neki guru meditacije i ne bih dalje o tehnikama. Postoji literatura, tutorijali, razna udruženja, časovi joge i sve to može da pomogne. Kako god, skontao sam na ovom nekom početnom nivou, da dobro dođe da se „isprazni“ glava. Makar na kratko. Nešto kao mini relaks. Mora da tu postoje još neki benefiti, ali tek istražujem. Dobrodošle su sugestije, predlozi i iskustva.

14 thoughts on “Gde smo stali?

  1. ja nisam uspjela s meditacijom, najviše što sam postigla jest da budem svjesna sebe kako se trudim isprazniti glavu. najbliže pražnjenju postižem kolačima, čokoladom i crnim vinom – sve zajedno. Ali to se isto ubraja u one kratkotrajne stvari 🙂 jer da te kratkotrajne stvari traju koliko nam se sviđa – ubile bi nas, nespa?

  2. Postoji jedna joga vezba koja se moze raditi u bilo koje doba dana na bilo kom mestu. Laka je a puno pomaze. U njoj je najbitnije disanje. Disanje na nos. Duboki udah ali ne brz nego postepen stomak, pluca, vrhovi pluca, izdah dva puta duzi ukoliko je to moguce. Izvodi se tako sto stanes u potpuno prirodan stav i zazmuris, onda lagano udahnes kao sto sam opisala i isto tako polako izdahnes trudeci se da izdah bude dva puta duzi. Uradis to tri puta i osecas se puno lakse, manje optereceno, vezba smiruje.
    A sto se meditacije tice najbitnije je da u njoj nema pravila. Ne postoji pravilo niti odredjen broj minuta koji ti je dovoljan da se iskljucis. Ne meditira se na silu niti po nekakvim standardima. Treba da ti bude udobno i da se povezes sa prazninom.

    Cim nesto ne stima, boli, svrbi, bode, skrece paznju ne treba forsirati…
    Pozdrav!

      • Nema na cemu.
        Teorija i praksa se puno razlikuju zato sam i napisala komentar. Ne postoji ni vezba ni meditacija koje te mogu opustiti ukoliko ne zelis da ih radis.
        Tisina i praznina dolaze same od sebe, onda kad se ne forsiraju, prosto se dogode, kao recimo ljubav 🙂
        Kazes slusas sebe kako dises u toku meditacije, ili nesto slicno si napisao, to je jako dobro, inace dok meditiramo udisemo zadnjom stranom tela a izdisemo prednjom, ona tacka iznad glave, izmedju udaha i izdaha je tisina, praznina, najbitnija tacka, kasnije ces i sam osetiti to dok dises, daj sebi vremena. Meditacija ne moze da steti, ponekad moze da pomogne..

      • Za sada je to za mene visa matematika. U praksi. U teoriji, hm, pa recimo da sam dosta toga procitao.

        Ovo oko dogadjanja, ljubavi… Tu postoji (takodje) neko mesto „iznad glave“ znam da je tu, ali kako podignem pogled ono nestane.

        Verujem da znas o cemu pricas kada kazes da meditacija ne steti. Nadam se da pomaze i vise nego ponekad.

      • Razumem te i znam da je za to potrebno vreme i volja.
        Epa vidis, tu gresis, ne treba da dizes pogled, nas vidokrug nije slucajno u sirini rasirenih ruku, tako da mozes videti i ako ne pogledas, zato je za mnoge stvari bitnije da se dozive umesto da se gleda ravno u njih. Razmisli o tome.

  3. Najbolja terapija za sve vrste problema je da imaš najboljeg druga/drugaricu i da njih gnjaviš brate mili, šta smo ti mi zgrešili?! 😀 😀 😀

    Ajde upadni u ovaj topli zagrljaj

    >———-O———-<

    Je l' sada bolje? :*

  4. Najjednostavnija metoda:
    Zavališ se u fotelju ili legneš u krevet (još bolje) opustiš se i lagano dišeš a u sebi brojiš izdahe. Kada ti dodje neka misao i prekineš disanje ponovo počneš da brojiš od početka. Nije loše raditi uveče pred spavanje😴

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s