Obrazac

Mogućnost da nas „zadese“ neke lepe stvari, često izaziva nevericu. Otpor prema pozitivnim događajima, neverovanje u sopstvenu sreću kao da nas ometa u prihvatanju mogućnosti da nam životi krenu u nekom boljem i lepšem smeru.

Kažu da razlozi u ovome leže u biološkom nasleđu. U osobini našeg mozga da stvara obrasce, da pamti ono negativno što nam se dešava i time uči da predupređuje eventualne, buduće neželjene događaje. Možda je takva postavka dobrodošla u službi opstanka. Pećinskim ljudima je itekako korisno bilo da upamte gde se nalaze jazbine divljih zveri ili zmijska legla, koje je bilje otrovno a koje nije i slične stvari. Verovatno našim dalekim precima i nije bilo od neke koristi da neguju pozitivne misli, što bi u ta drevna vremena moglo da izgleda gotovo, pa komično: idu levo – desno po stepi, smeškaju se i gaje nadu da će se divljač nekako sama uloviti. Primer iz savremenog života: Redovi u kojima smo svi povremeno prinuđeni da čekamo i uvek nam se čini da baš onaj u kojem se nalazimo najsporije napreduje – vele stručnjaci da je to u vezi sa pomenutim stvaranjem obrazaca, jer mozak pamti bolje neželjene događaja, pa prema tome pojačava utisak o kretanju drugih redova, a gotovo da i ne primećuje kada se naš red pomeri.

Ipak, nekog saznanja o tome „kako zračiš, tako i privlačiš“ je svakako bilo. Možda isprva u sasvim rudimentarnom obliku. Prva verovanja u nadprirodne sile dokaz su tome u prilog. Nije čoveku bilo dovoljno samo ono prosto, racionalno, svakodnevno, nego je odkad postoji, nastojao da prodre dublje. U suštinu sveta i u sebe.

4 thoughts on “Obrazac

  1. Kako smo evoluirali tako su i instinkti evoluirali, pa se sada manje oslanjamo na njih, posežemo za „komplikovanijim“ rešenjima koja uključuju „srce i dušu“, empatiju, a ta komplikovana rešenja ne idu bez ostatka, ali deo koji se izgubi se pamti, u zavisnosti od komplikovanosti rešenje, angažovanosti…. a nije rešenje ni da budemo životinje… promena obrasca, tražnja srećnijih rešenja, sve ima svoju cenu, iskustvo ume da bude opasna kočnica ako je skupo plaćeno, na kraju fenotip (ono što smo) je proizvod genotipa i sredine… Ja te nisam nominovao ali sam te pomenuo 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s