Aka aka

Priča počinje sa onim prebrojavanjem propuštenih prilika. Neko je već rekao kako ne žali zbog onoga što je uradio, nego zbog onog što nije.

Potrebno je da prođe puno vremena. Stvarno puno, da ne kažem godine i decenije pa da steknete pravo da se na taj način osvrćete. Svačiji život, inače, ima te momente kada se svode računi iz prethodnog perioda, ili prethodnih perioda, ali da bi cela stvar uistinu posedovala težinu, prosto je neophodno da dosta toga ima. Ti slojevi dolaze jedni preko drugih i samo razgrtanje zahteva snagu i iskustvo koje prevazilazi mogućnosti nedovoljno iskusnih individua.

Pritom reč iskustvo podrazumeva prosto gomilanje. Kvantitet, a ne kvalitet. Kvalitet daje mudrost i boji svačiju ličnost na jedan sasvim drugačiji način.

Životno iskustvo – kvalitet protiv kvantiteta ili ruku pod ruku

Osnovno pitanje: Da li kvalitet onoga što individua doživljava i proživljava, može od iste da načini mudrosti dostojnu osobu recimo, recimo, kao da je mnogo starija nego što jeste? Kao, relativno mlada persona sakupila je toliko životnih da kažem impresija da može da se meri sa nekom starinom koja je živela prosečno intenzivno, ali se pritom, brate, naživela i samim tim, tom količinom svega, stekla nekakve uvide, a?