LOA

Na samom startu neophodno je razumeti da smo u stanju da svojim mislima oblikujemo stvanost. Misli određuju to kako se osećamo, a osećanja oblikuju vibraciju koju odašiljemo u Svemir. Svemir prepoznaje našu vibraciju i uzvraća nam tako što nam u život dostavlja one stvari, ljude i događaje koji odgovoraju našoj vibraciji.

U tom procesu funkcioniše ona maksima „Kako seješ, tako ćeš i požnjeti“. Slično privlači slično. O čemu god da je reč, ono što formiramo našim mislima, oblikujemo osećanjima i pošaljemo putem vibracije – to će nam se i vratiti. Bilo ono željeno ili neželjeno. Tačnije, ono što dominira našim mislima, dominira(će) i našom stvarnošću (bez obzira, pa čak i uprkos tome kakva je ta stvarnost u trenutku nastanka određene misli).

Navikli smo da događaji u našim životima kreiraju naša razmišljanja, misli, pa nam je sasvim normalno da ako nam se dešava nešto neprijatno i osećamo neprijatnost. Zakon privlačenja kaže suprotno. Bez obzira šta nam se dešava, treba da se fokusiramo na ono dobro (u onim teškim momentima kada je dobro teško naći – treba ga zamisliti, o njemu mozgati, sećati se nekih lepih trenutaka ili ih naprosto izmaštati). Fokus na dobro – doneća nam dobro. U budućnosti. Što smo više usresređeni na lepe stvari, što više mislimo o dobrome, to će nam dobro i doći. Što smo više usklađeni sa vibracijom dobra, to će dobro više i brže priticati u naše živote.

Moguće je, na taj način, u život prizvati sasvim konkretna dobra, ispunjavati sebi želje. Najbolji put je da ono što želimo zamišljamo kao da već imamo. Ukoliko mislimo na to što što želimo, ali smo istovremno svesni da ga nemamo, odaslaćemo vibraciju nemanja željenog, pa će nam Svemir i dalje slati nemanje istog. S druge strane, ako željeno vidimo kao da već posedujemo, da u njemu uživamo i osećamo radost kao da je već tu – ono će nam i doći. Nije bitno kako, na koji način, kojim putem. Naše je da poželimo, da se radujemo kao da je već tu, a Svemir će već urediti na koji način će nam to biti isporučeno.

Uopšte nije lako žudeti za nečim i osećati se kako zapravo ne žudimo, nego je TO već u našim rukama. Stvar je u tome da žudnja nije poželjna. Želja već jeste, jer podrazumeva radost, iščekivanje, dok žudnja kao da zrači izvesnim očajanjem.

Razmislite o ovome. ja još uvek razmišljam. Ukoliko vam zvuči čudno recite sebi da se treba radovati životu i život će nam biti radosniji. To svakako ima smisla.