Putovanja

„Kada napustimo neko mesto, ostavimo u njemu nešto od nas; ostajemo tamo, uprkos tome što smo otputovali. Postoje stvari u nama koje možemo ponovo da pronađemo samo ako se tamo vratimo. Vraćamo se sebi, putujemo u susret sebi samima dok nas monotono kloparanje točkova približava mestu u kojem smo ostavili deonicu našeg života, koliko god ona bila kratka.“

… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …

… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …

„Greška je i besmislen čin nasilja kada se usresredimo na ovde i sada, uvereni da na taj način obuhvatamo ono što je bitno. Trebalo bi, naprotiv, da se sigurno i opušteno, sa prikladnim humorom i prikladnom melanholijom, krećemo po čitavom unutarnjem predelu razvučenom kroz vreme i prostor, po predelu koji smo mi sami. Zašto žalimo ljude koji ne mogu da putuju? Zato što, pošto ne mogu da se u spoljašnjosti rašire, ne mogu to ni iznutra, zato što ne mogu da se umnogostruče, te im je time oduzeta mogućnost da se otisnu na daleke izlete u sebe same i otkriju ko su sve i šta su sve mogli da postanu.“

Iz Pradovih beleški – „Noćni voz za Lisabon“ Peter Bijeri alias Paskal Mersije

Citat

„Kada je o tebi reč, sve je moguće, pa i ono nezamislivo… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …
Kasnije, kad sam ostao sam, ponos se povukao pred sledećom mišlju: Od sada će njegov duh biti poput snažnog reflektora koji će nemilosrdno osvetljavati sve moje slabosti… … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …
Kako je teško ocu da položi ispit na koji ga stavljaju njegova deca! I kako je teško podneti pomisao da se čovek, sa svim svojim slabostima, svojim slepilom, svojim zabludama i svojim kukavičlukom, upisuje u njihove duše!“

Iz pisma Pradovog oca – „Noćni voz za Lisabon“ Peter Bijeri alias Paskal Mersije