KAD ZAŽMURIM

Kada je čovek mlad, onaj trenutak pre nego što se utone u san  predstavlja kapiju za svet mašte. Lagano plutanje na oblaku, koji odnosi u svet u kome se ostvaruju želje i u kome je sve moguce.

Kasnije u životu, stvari stoje malo drugačije. Teško se pronalazi zvezda vodilja. Ponekad je osetim. Tu je negde i osvetljava nade. Mala, svakodnevna postignuća su samo početak puta. Potrebno je nadati se.

Nevolja je u tome što ta zvezda obasjava onaj najdalji deo puta, koji se jedva nazire. Ono što (mi) ona govori, daleko je od razgovetnog. Pre liči na nejasno brujanje. Vibracije koje osećam negde u visini stomaka.

IZDAJA

One velike, krupne izdaje su nezaobilazne. Nema šta da se priča. Učinjeno je.

Ponekad su najgore one male. Počinitelj ih nije ni svestan. Ili se pravi da nije (tada kao da ima nade, jer izgleda da je tom nekome malčice još stalo da među vama ostane kao što je bilo).

Ono, kad nije svestan – e to je da se zamisliš.

OK dečko

„O.K. dečko, pasivan, dvadesetdve godine, student, traži muškarca do trideset godina, situiranog.“

„Plavuša, nepušač, pravila bi društvo na odmoru galantnom džentlmenu.“

„Stariji muškarac (68), situiran, uredan, traži mladića (do 25) radi ozbiljne veze. Šifra: Dosta razočarenja“

„Ozbiljna, situirana, obrazovana, traži ženu širokih vidika, radi povremenih druženja. Šifra: Prezauzeta“

„Mladić (19), oralno bi obrađivao starijeg muškarca, uz nadoknadu.“

„Mladić (36), uredan, obdaren, kulturan, nepušač, pravio bi društvo paru prilikom smelih izleta. Šifra: Zajedno smo jači“

Danas

Više smisla pronađem sa ljudima online. Valjda zato što su zbijeni. Nekako svi na istom mestu. Kao nekada po kafićima. Tačno si znao koga i gde možeš da stretneš. Zato što je na javi (online mu dođe kao san) zavladala totalna šizofrenija. Ljudi su dezorijentisani. Gube kompas. Zbunjeni su, konfuzni. Veoma je teško ostati fokusiran. Izlaganja su zbrda-zdola. Stavovi su „fleksibilbni“.

Nije ni u matrixu svugde  isto. Neke društvene mreže još su besmislenije od stvarnog života.

U životu uglavnom nema. Nema para, nema ljubavi, nema sexa, nema vremena, nema živaca… kažem vam nema da nema, pardon, nema pa nema.

Čas je neko na mojoj strani, čas nije. Lako ćemo, zvuči teško kada se radi o mojoj guzici. Egoisti su postali pacijenti. Psihopatologija, kažem vam.

Nekada su sebičnjaci umeli da daju, u nadi da će uspeti u nameri da im se vrati dvostruko. Sada je važno samo uzeti. Sada i odmah. Ne postoji sutra. Nema plana. Namere ili htenje, stremljanja i koncepti su apstraktni pojmovi.

Juče ne postoji, jer ako sam ti juče jebao mater, to je bilo juče. Danas mi trebaš, ali to nikako ne znači da sutra opet neću da potražim tvoju kevu.

Ne vi, nego ovi sa onim

Dobro je imati blog. Ne samo zato što tu možeš da istreseš sve što nigde drugde nisi u prilici, nego i zato što povećavaš šanse da sretneš slične sebi.

Pritom svi oni koji vide sebe kao „srodne duše“ i već imaju razrađene, zaokružene, lične ili (još gore) kolektivne sisteme oslanjanja i podrške, neka me izbegavaju.

Nemam sklonost i ne sviđaju mi se konačne istine. Ne smatram da sunce obavezno dolazi posle kiše. Nesreća u kocki – sreća u ljubavi? Koješta, ili imaš sreće ili nemaš.  Postoje periodi kada te prosto prati sreća, postoje i oni drugi. Najčešće je život sastavljen od miksa i jednog i drugog. Kada mi se pije, a nema, za mene je tada čaša definitivno do pola PRAZNA.

Savest ubija i nemojte, ko boga vas molim, da me ubeđujete kako upravo vaš sistem za gašenje savesti radi posao.

Naivni optimizam tipa da ću postati lep, ako svakog jutra svojoj izgužvanoj i krmeljivoj njušci u ogledalu tepam, zaludna je rabota.

S druge strane, teško ćete pronaći većeg majstora za pretvaranje vode u vino. Sva moguća sranja koja su me do sada spopadala, a nisu me pobedila – dokaz su za to. Što ne znači da jednom neće naići neko koje će me odneti u nepovrat. Dotle izbegavajte da u mom prisustvu ispaljujete poslovice kao da ste ih sami smislili, batalite klišee i isprazni bon – ton (pazite, rekao sam „isprazni“, ne svaki, jer još uvek ima finog sveta, samo vi to ne umete da prepoznate čim ste zapeli baš na ovom mestu; mislim, ne vi, nego ovi što su zapeli).

Naročito ignorišem one sa onim „Sve što me nije ubilo – učinilo me je jačim“ ili one još veće kretene sa: „Što me ne ubije – probam opet“. Nosite se… mislim ne vi, nego ovi sa onim.

Raskid, gubitak…

To je ono kada pišeš dnevnik, pa ti bude toliko teško da na neko vreme – prestaneš to da radiš. Danas možda ime neke veze sa FB.

Leksikoni, spomenari, dopisivanje, sve te drevne metode indirektne komunikacije, zamenile su društvene mreže. Stil se, takođe, promenio. Ukoliko ga uošte ima. A ima ga, samo manje…

Ipak, nije ovo post o internetu i mladima i tako nečemu, u vezi i sa jednima i drugima.

Da li se sećate filma „Don Juan De Marco“? One scene, kada Fej Danavej i Marlon plešu? O tome je ovaj post.

Imam, imam, imam… Nemam!

„Život nas uči da su ljudi mnogo manje rđavi nego što se misli, ali i da su mnogo gluplji nego što je moguće i uobraziti.“

J. Dučić, „Blago cara Radovana“

Altruizam

Kako da ga negujem, a da me ne izgaze, zajedno sa tek procvalom alejom? Uvek sam mislio da je lepa reč prava stvar. Osmeh rešava mnoge situacije. Pružena ruka… ovo-ono. Koješta. Stvar je u tome da nije moguće SVAKOM, pa na vreme treba skapirati ispravne mehanizme za procenu, da na kraju krajeva ne bi bilo NIKOM. Užasavam se takve slike sebe u starosti: Matori namćor, razočaran u ljudski rod, mrzi ceo svet i slično.

Mizantropija

Kada skontaš da je altruizam utopija. Ponor. Prvo bih sebi postavio pitanje: Zar si zato živeo? Nije moguće da je to krajnje ishodište. Zato razvijam i usavršavam pomenute mehanizme.

Rakija je sve popularnije piće.

Valjda je štos u tome da je prirodna. Da ne kažem organic. Prirodno stanje stvari podrazumeva i gomilu prljavštine. Dok sve ne dospe u stanje pogodno za konzumiranje, potrebno je uložiti izvestan trud. Koga mrzi da se trudi, uvek može da malo cvrcne. Kao vid stavljanja ružičastih naočara.

Zašto je „Portugizer“ (Neki kažu i „Portogizer“) skupo vino?

Zato što ga ima malo i zato što je kratkotrajan. Sorta je retka i samo vino, kada već nastane, mora odmah da se pije. Ne može da stoji. Kvari se. Nema kod njega mlado vino, sazrelo vino, berba iz te i te godine. On ili jeste ili nije. I to odmah.

Ko plaća piće?

Svako sebi. Jednom ti, jednom ja. Nije važno, kad ko ima, ako smo pravi. Ako nismo, neću ni da pijem.