Srećna svima Nova

Da pišem, ono, planove, želje i namere, nekakav spisak – ne pišem. Da budem iskren, nikada i nisam.

Da svodim bilans, ne svodim. Nije da, baš, nikada nisam. Verovatno je da ću i u budućnosti… ali sada, u ovom trenutku, ove godine – ne.

Imam nekakve nacrte. Kako spiskova, tako i raznoraznih salda, stanja uspeha i neuspeha. I kada sam kod ovih potonjih, mozgao sam o nečemu. Kako bih nazvao svoju zbirku, da je imam, u pisanom obliku? „Korpe“, „Dvojke“ ili „Propuštene šanse“? Promašaja nema, ili makar nema mnogo. Otud zbirka korpi, dvojki i…

Neću da vam pričam o onome o čemu vam većina priča. Mislim, ako ste se već usudili da nekoga pitate „Kako si?“

Sada ćemo se uhvatiti za ruke i misliti pozitivno. Vi gospođo, dajte molim vas, barem se nasmešite malo. Ostali, koji me znate, primetili ste da ovo nije gorak i pesimističan post. Naprotiv. Spazili ste i gde se tačno u tekstu da nazreti ta iskra.

Izvol’te parče Novog Sada:

Raskid, gubitak…

To je ono kada pišeš dnevnik, pa ti bude toliko teško da na neko vreme – prestaneš to da radiš. Danas možda ime neke veze sa FB.

Leksikoni, spomenari, dopisivanje, sve te drevne metode indirektne komunikacije, zamenile su društvene mreže. Stil se, takođe, promenio. Ukoliko ga uošte ima. A ima ga, samo manje…

Ipak, nije ovo post o internetu i mladima i tako nečemu, u vezi i sa jednima i drugima.

Da li se sećate filma „Don Juan De Marco“? One scene, kada Fej Danavej i Marlon plešu? O tome je ovaj post.

Znam u čemu je stvar

Prolaze godine i nisi više mlad.

Sve je, naizgled, ostalo isto. Ne osećaš se matoro, imaš volju za životom, u solidnoj si fizičkoj formi. Ne izgledaš loše, imaš malo te, kao, strpljivosti u sebi, malo više iskustva zapravo…

U čemu je stvar?

Stvar je u tome, a mladi ne znaju (ali, kako stvari stoje, negde osećaju) ono što te razlikuje je činjenica da si iskoristio priliku (ili prilike) da, prema nekome (nekima, mnogima?) ispadneš pi… dobro, recimo nepošten.

Ima, naravno, situacija kada samo tako izgleda. To je lekcija za tog nekog, ali on to još ne zna. Tu žrtvu primićeš bez puno objašnjavanja. Tako je najbolje, to odavno znaš.

Međutim, neke stvari najradije bi zaboravio. Neke i nisu toliko strašne i najverovatnije je da bi, da se situacija ponovi, uradio isto. Ipak, nije prijatno setiti se.

U tome je stvar, samo što mnogi vole da kažu kako su primali udarce, a tajna je u činjenici da su ih i sami zadavali.

Vremenska kapsula

Znate, to je ono, kada nešto zapakujete, pa ostavite. Onda neko to, mnogo kasnije, otvori. Možete i sami sebi tako nešto da priredite. Pre neki dan sam otvarao nekoliko kutija sa knjigama i starim pismima. Onda sam sve to lepo poređao u police. Deo sam poklonio biblioteci.

Iz jednog svežnja ispalo je pismo moje pokojne baba Danice. Pisala mi je kada sam bio u vojsci. Nesiguran, skoro dečiji rukopis. Bez interpukcije, pravopisa i sa tonom emocija. Vidi se da je htela prosto da me zagrli rečima. Jebote prošla je dvadesetjedna  godina od kako je umrla, a ja sam imao osećaj kao da mogu da je dodirnem.

Karte, al’ ne povratne

Ko ima sreće u ljubavi, nema u kartama i (valjda) obratno. Ne priznajem ja to. Ili imaš sreće, ili nemaš. Dozvoljavam da postoje periodi kada „ide šut“ i oni drugi. Mislim periodi, ali to blage veze nema sa kartama.

Može biti da poroci, onako, po sebi, ne idu na ruku ljubavi. Kakva sreća, kakvi bakrači. Tako odvlače čoveka od ljubavi, recimo alkoholizam i bolesti zavisnosti uopšte, pa potom i sklonost kocki i ostalo.

Da li baš sve ostalo? Šta je sa seksom? Mislim da li fizička ljubav sa strane odvlači ili privlači ljubav? Još ljubavi… m?

Dešava se i da ide u ljubavi, a ne ide u poslu. Najbolje se podnosi dok je čovek mlad. Kada posao krene, manje – više solidan priliv kinte ume da pruži utehu ili barem nekakvu zamenu za nedostatak ljubavi. Razume se, ovaj deo se najlakše podnosi u zrelim godinama.

Najteže se podnosi (i to u svim životnim dobima) gubitak. Čega? Svejedno čega, isto ti je to – ili imaš sreće ili nemaš. Mislim periodično.

S

Naišao sam na njegov profil na FB. Na fotki on sa istim onim izrazom lica koji kombinuje strah i bes. Kao pas koji te uplašeno gleda, ali već malo pokazuje očnjake.

Odavno se ne družimo. Od pre rata. Video sam na profilu da živi napolju.

Voleo je da koketira sa ludilom. Nije podnosio autoritete, hijerarhiju. Držao je gard kao neko koga progone. Zapravo ga niko nije progonio. Imao je dobrostojeće matorce. Bio je, doduše skroman i povremeno je živeo gotovo asketski… ali uvek je imao gde da se vrati.

Bio je ubeđen da ga devojke vole zbog tog, kao, ludila. Ustvari, provalio sam, njegov jedini fazon kod muvanja bio je da preko nečijeg ramena gleda devojku očima koje sjaje. To bi postigao tako što bi neko vreme netremice zurio, pa bi mu se oči zasuzile. Na neki način to je imalo efekta.

Počelo je od ERAZMOa sa MBa, a vidite gde je stiglo

Jedan dragi bloger (ERAZMO sa MBa) mi/nam je napisao:

„Bolje sex sa jednom osobom na hiljadu načina, nego na jedan način sa hiljadu osoba“.

Ima to smisla. Govori o ljubavi. Takodje, sasvim je istinita tvrdnja da je sex sa stalnim partnerom bolji…

S druge strane (uvek, ta, druga strana), cela ta stvar se može staviti pod lupu i donekle relativizovati navedena tvrdnja.

Prvo, ne najvažnije, ali nekako najlogičnije pitanje:

Da li je moguće sa jednom osobom voditi ljubav na hiljadu načina?

Odmah potom:

Da li je, baš uvek, sam sex to što stvara uzbudjenje? Odnosno, nije li promena ono što nas odvlači od „na hiljadu načina sa jednim“ ka „sa njih hiljadu na jedan način“?

Naravno (mada ne i izlišno) potrebno je napomenuti da je brojka „hiljadu“ upotrebljena kao metafora, a ne u bukvalnom smislu (istina je da zvuči verovatnije biti sa jednom osobom na hiljadu načina – bukvalno, nego zaista pronaći toliki broj partnera, da bi se sa njima sexalo na jedan način, ali to samo naglašava osnovni smisao navodjenja broja).

Dakle, da li je moguće sa jednom osobom voditi ljubav na hiljadu (ili recimo, na više, različitih i samim tim uzbudljivih) načina?

Naravno. Mislim, nema zbora… naročito ako se vol(it)e. Pravo pitanje je zapravo: Da li to može da spreči uzbudjenje (obećanjem) da se TO proba sa više njih (ne u isto vreme, barem kada je ovaj post u pitanju), pa makar na jedan te isti način? I da li je to baš jedan (te isti) način, kada je svako jedinka za sebe i nije lako postići to, mislim, jedno isto?