Kutija

U toku je „zades“ niza lepih stvari. Pozitivni događaji se množe. Moja sopstvena sreća raste. Prihvatam da mi život kreće u boljem i lepšem smeru. 

Zapisao je to na ceduljicu, presavio je nekoliko puta, otvorio fioku i iz nje izvadio malu, kartonsku kutiju. U kutiji se nalazilo prase od providne, žućkaste plastike, sa prorezom na leđima i vratancima sa ključem na stomaku. Kasica-prasica. Kroz otvor za ubacivanje sitniša je ugurao ceduljicu sa natpisom, vratio prase u kutiju i sve zajedno odložio nazad u ladicu svog radnog stola. 

Pre nego što je zatvorio, bacio je pogled. Na kutiji je pisalo „Kutija za privlačenje.“

Zraci, privlaci

Skola tzv. Pozitivnog misljenja predstavlja nam jedan ideal. Kao i svaka skola, ukazuje na nesto cemu treba stremiti. Nije moguce sve vreme biti nasmejan, pozitivan i veseo. Odista deluje malcice luckasto zamisljati svet na taj nacin. 

S druge strane, zasto se ne fokusirati na ono sto je dobro i lepo i sto nas veseli. Nastojati da se pretezno posmatraju pozitivni aspekti onoga sto nas okruzuje. To, mozda, nece iskoreniti tugu, nesrecu, bolesti i nepravdu, ali ce svakako doprineti da se one lakse podnesu ili da se svako od nas izbori za sto bolju igru sa kartama koje su nam dodeljene.

LOA

Na samom startu neophodno je razumeti da smo u stanju da svojim mislima oblikujemo stvanost. Misli određuju to kako se osećamo, a osećanja oblikuju vibraciju koju odašiljemo u Svemir. Svemir prepoznaje našu vibraciju i uzvraća nam tako što nam u život dostavlja one stvari, ljude i događaje koji odgovoraju našoj vibraciji.

U tom procesu funkcioniše ona maksima „Kako seješ, tako ćeš i požnjeti“. Slično privlači slično. O čemu god da je reč, ono što formiramo našim mislima, oblikujemo osećanjima i pošaljemo putem vibracije – to će nam se i vratiti. Bilo ono željeno ili neželjeno. Tačnije, ono što dominira našim mislima, dominira(će) i našom stvarnošću (bez obzira, pa čak i uprkos tome kakva je ta stvarnost u trenutku nastanka određene misli).

Navikli smo da događaji u našim životima kreiraju naša razmišljanja, misli, pa nam je sasvim normalno da ako nam se dešava nešto neprijatno i osećamo neprijatnost. Zakon privlačenja kaže suprotno. Bez obzira šta nam se dešava, treba da se fokusiramo na ono dobro (u onim teškim momentima kada je dobro teško naći – treba ga zamisliti, o njemu mozgati, sećati se nekih lepih trenutaka ili ih naprosto izmaštati). Fokus na dobro – doneća nam dobro. U budućnosti. Što smo više usresređeni na lepe stvari, što više mislimo o dobrome, to će nam dobro i doći. Što smo više usklađeni sa vibracijom dobra, to će dobro više i brže priticati u naše živote.

Moguće je, na taj način, u život prizvati sasvim konkretna dobra, ispunjavati sebi želje. Najbolji put je da ono što želimo zamišljamo kao da već imamo. Ukoliko mislimo na to što što želimo, ali smo istovremno svesni da ga nemamo, odaslaćemo vibraciju nemanja željenog, pa će nam Svemir i dalje slati nemanje istog. S druge strane, ako željeno vidimo kao da već posedujemo, da u njemu uživamo i osećamo radost kao da je već tu – ono će nam i doći. Nije bitno kako, na koji način, kojim putem. Naše je da poželimo, da se radujemo kao da je već tu, a Svemir će već urediti na koji način će nam to biti isporučeno.

Uopšte nije lako žudeti za nečim i osećati se kako zapravo ne žudimo, nego je TO već u našim rukama. Stvar je u tome da žudnja nije poželjna. Želja već jeste, jer podrazumeva radost, iščekivanje, dok žudnja kao da zrači izvesnim očajanjem.

Razmislite o ovome. ja još uvek razmišljam. Ukoliko vam zvuči čudno recite sebi da se treba radovati životu i život će nam biti radosniji. To svakako ima smisla.

Aka aka

Priča počinje sa onim prebrojavanjem propuštenih prilika. Neko je već rekao kako ne žali zbog onoga što je uradio, nego zbog onog što nije.

Potrebno je da prođe puno vremena. Stvarno puno, da ne kažem godine i decenije pa da steknete pravo da se na taj način osvrćete. Svačiji život, inače, ima te momente kada se svode računi iz prethodnog perioda, ili prethodnih perioda, ali da bi cela stvar uistinu posedovala težinu, prosto je neophodno da dosta toga ima. Ti slojevi dolaze jedni preko drugih i samo razgrtanje zahteva snagu i iskustvo koje prevazilazi mogućnosti nedovoljno iskusnih individua.

Pritom reč iskustvo podrazumeva prosto gomilanje. Kvantitet, a ne kvalitet. Kvalitet daje mudrost i boji svačiju ličnost na jedan sasvim drugačiji način.

Životno iskustvo – kvalitet protiv kvantiteta ili ruku pod ruku

Osnovno pitanje: Da li kvalitet onoga što individua doživljava i proživljava, može od iste da načini mudrosti dostojnu osobu recimo, recimo, kao da je mnogo starija nego što jeste? Kao, relativno mlada persona sakupila je toliko životnih da kažem impresija da može da se meri sa nekom starinom koja je živela prosečno intenzivno, ali se pritom, brate, naživela i samim tim, tom količinom svega, stekla nekakve uvide, a?