Razjarena kornjača

Te godine u Zalivu su primećene kornjače decojedi u većem broju nego inače. Izdato je upozorenje lokalnim vlastima, kao i neophodna uputstva spasilačkoj službi, službi hitne medicinske pomoći i policiji. Turistički radnici morali su da postavljaju obaveštenja o tome na vidnim mestima. Brošure, pamfleti i plakati nalazili su se svuda. Uveden je besplatan telefonski broj za obaveštenja. Radio i televizija svakodnevno su emitovali vesti posvećene toj temi, a razgovori sa stručnjacima koji su iznosili svoja dotadašnja iskustva i davali upuststva kako se treba ponašati probijali su sve limite gledanosti. Javna kupališta morala su biti propisno obeležena, sa upozorenjima postavljenim kako na ulazu u ista, tako i na samom ulazu u vodu, na plaži. Isto tako, uz bove, postavljene su i zaštitne mreže (Istina, više iz psiholoških razloga, nego radi stvarne zaštite).

Prateći, sa zanimanjem, razvoj događaja, obavestio sam se i o sledećem: Kornjača decojed (lat. – Chelonia mydas leviter mando pueri, skr. – Chelomymapueri) inače je sasvim mala i naizgled bezazlena životinja. Živi uglavnom usamljeničkim životom, a jata formira u sezoni mrešćenja, najčešće u vodama daleko od obale. Iz za sada nerazjašnjenih okolnosti, jednom u deset do dvanaest godina, ove pojedinačno posmatrano, veoma simpatične životinje ne veće od palca na nozi, formiraju velika jata od po nekoliko desetina, ili čak stotina jedinki i migriraju ka toplim vodama Zaliva. Pri tome, približavaju se obali u časovima kada sunčeva svetlost slabi, najpre u jutarnjim satima ili u sumrak – i napadaju. Manji plen, uglavnom ribe, sipe i krabe. Ne tako retko, međutim, strada i po neka kopnena životinja. Neoprezni sisar poput psa ili mačke, a zabeleženi su i slučajevi nasrtaja na decu kupače odakle im i naziv. Odomaćeni izraz među lokalnim stanovništvom je „Razjarena kornjača“.

Sedeći u jednom lokalnom bifeu u razgovoru sa meštanima čuo sam zanimljivu priču o poreklu naziva „Razjarena kornjača“. Negde krajem devetnaestog veka (Koliko sam mogao da zaključim po priči simpatičnog starine, koji je uzeo primat od ostalih i samo povremeno prekidan nerazumljivim i srditim opaskama jedne postarije žene debelih obrva, koju nisam uspeo da razumem, jer je govorila lokalnim narečjem, ozbiljnim glasom, nepokolebljivo iznosio detalje zanimljive povesti naziva tog čudnog bića, nesvakidašnjih navika), u jednoj od najvećih najezdi, stradala je pastorka ondašnjeg gradonačelnika šarmantnog seoceta u dnu Zaliva. Kupala se sa braćom i sestrama, pazila ih je dadilja, kada su iznenada i uz veliko penušanje vode, bili napadnuti. Dadilja je uz pomoć mladića koji se tu našao, a za kog se kasnije sumnjalo da je njen ljubavnik, inače sin ribara iz susednog sela, uspela da izvuče svu decu bez ozbiljnijih posledica, osim par ogebotina i nekoliko zabeleženih sitnih ugriza po nožicama. Jedino je pastorka, uspaničena, počela umesto ka obali da beži ka pučini gde su joj ove strašne, sitne, ali zle nemani, kako izgleda, došle glave. Budući da pastorka nije bila neki naročito dobar plivač, moguće je i da se u panici udavila u uzburkanoj i zapenušanoj vodi Zaliva, a da su joj kornjače svojim agresivnim ponašanjem samo pomogle u tome. Kako bilo da bilo, od tada su ove male, ali brojne živuljke dobile taj, zloglasni naziv, koj ih, eto, prati do dana današnjega.

Ravnoteža

Sećam se kako smo darling i ja dočekali 2003. U podstanarskom stanu, sami sa osmomesečnom bebom.
Tih dana sam imao ekstremnu frku na poslu. Rad bez radnog vremena. Jedva sam se isčupao uveče i otrčao da kupim jelku. Plastičnu u poslednjoj kinezari koja je još radila. Na ulicama je uveliko počinjala ona užurbanost. Mogle su se videti prve cice u minićima i visokim potpeticama kako žurno ulaze u taksije.

Kakav doček, takva i godina. Zaista mi se te godine desila gomila sranja. Sada kontam da sam bio žrtva mobinga, ali to je na neki način uticalo da budući događaji krenu u dobrom pravcu za mene. Kasnije sam promenio posao i shvatio da nije caka u tome da se nađeš tamo gde su stvari tako organizovane da nema iživljavanja, nego je u tome da se postaviš tako da u tu situaciju uopšte i ne dođeš. Ali to je neka druga priča.

Ja sam tada želeo samo da se ušuškam pored bebe i žene. Da uđemo u pećinu, da se sklonimo od vetra i da tu ostanemo. Zauvek, pripijeni jedno uz drugo. Takvo osećanje sasvim je otupilo oštricu moje volje u svakodnevnoj borbi za opstanak. Od tada je prošlo više godina i sada vidim o kakvoj vrsti zamke je reč. Sve je, naime, u ravnoteži.

Danas mozgam kako malo vremena provodim sa klincem. Vreme leti i on je već postao tinejdžer. Sve manje će želeti moje društvo.

Onda vidim gomilu mladih koji imaju emotivne probleme. Svet se promenio od onih dana kada smo se darling i ja smuvali i šetali se do besvesti, po zimi, skupljajući poslednji sitniš za jedan lisnati trougao sa sirom. Na prvu loptu ono „nema pravog“, ili „ni od korova prave“ deluje smešno. Međutim, kada pomislim kakva ih iskušenja tek čekaju, vidim da to traganje možda ima smisla.

Pitanja

U 10:04 h, kada su se čuli, pa do 11:40 h kada je video da je online na FB nije mogao da zna gde je bila. Zvao je oko 12:00 – nije mu se javila.

Bio je siguran da bi joj bilo neprijatno da je naišao u tom momentu (i njemu bi da je obratno, takođe bilo neprijatno, što samo govori o tome da „situacija“ u kojoj se našla naprosto nije svakodnevna… u najmanju ruku i najblažim rečima rečeno).

Nešto kasnije ga je čekao poklon. Skupoceni parfem (Valjda je zbog nečega pekla savest, pa je to kompenzovala naručivanjem mirisa, mislio je – inače otkud takva iznenadna kupovina, naročito imajući u vidu da je kod kuće imao dva praktično neotvorena mirisa).

Bili su mu potrebni odgovori.

„Skoro sam isti kao ranije. Sex, drugs and rock and roll, ali bez drugs“

To je izjavio drugar na nedavnoj godisnjici mature. Potom je nastavio:

– „Kada sam bio mlad zamisljao sam kako koja izgleda u krevetu. Mislim pre svega na one zene koje ugledam negde u prolazu. Tada i nikada vise. Na ulici, u cekaonici, bilo gde. Nisam mogao da odolim.

Naravno, daleko sam od onog mladog sebe, koji je mastao o bas svakoj zeni koju sretne. Danas se to svelo na jedan, da tako kazem, ogranicen broj. Tu i tamo u stanju sam da osetim neku vrstu energije. Vajb, vrstu zenstvenosti, nesto kao sexipil, feromone ili slicno. Svi ljudi, zene i muskarci podjednako, imaju to nesto. U manjoj ili vecoj meri.“

Mislim da je precutao da zivi i bez rock and roll-a. Za sex ne znam. Nikad se ne zna. Po spoljasnjosti je tesko zakljuciti.

Posle sam mozgao: Da li delimično prihvatanje sebe, odista dozvoljava da se ostatak gurne pod tepih?

Ništa nije kao što izgleda

…ili barem nije totalno. Ili skoro ništa.

Evo, na primer, današnji klinci, da ne kažem mladež, omladina. Kao, ne čitaju, tupi su, prazni, materijalisti, oportunisti, površni, nepametni. Zapravo je obratno (osim čitanja). Kontaju (naravno da kontaju – pa ovo je njihov svet delimično, a sutrašnjica skroz pripada upravo njima) šta se traži i koliko je dovoljno. Emocije drže unutra. Niko nije kriv što ste vi dinosaurus i što ovo nije vaš svet. Vi ste ti koji ovde ne pripadate, a ne oni.

Uostalom, imali ste svoju šansu. Ima nečeg perverznog u žalu za mladosti. Što ste uradili uradili ste, sada je red na nekog drugog. Tako stoje stvari i onoga ko je ih je tako postavio (ili ono, zavisi u šta verujete i da li uopšte u nekoga ili nešto verujete) zabole za vaš stav o tome, ili vaša osećanja, ugao gledanja ili bilo šta vaše. Osim duše.

Duše ima i bez obzira da li je neko  pročitao sve knjige koje ste vi pročitali, ona je tu. Kao što je bila tu i pre nego što su napisane. Ne znam da li neko vodi računa o tome. I o duši… na koncu gde će vam duša, kada toliko kritikujete nove naraštaje? Pa i vi ste nekad bili novi naraštaj, a vidi u šta ste se pretvorili.

Ljubav, Vera, Nada

Ljubav se zvala Agape. Bila je, naslućujete, Grkinja. Začudo, prirodna plavuša. U stvari, kosa joj je bila svetlo – smeđa, ali za grčke uslove to je kao da vam u goste dodje neka Šveđanka. Njen ćale je govorio naš jezik perfektno. Bez naglaska. Godinama je poslovao sa firmama iz ex Yu i znate već.

Vera je bila naša, ali ja sam je zvao po grčki: Pisti. Pisti je pizdela zbog toga, a Agape se smejala. Šalila se i na svoj račun. „Kod vaz, ja bi ce zvala Ljubana“. Onda bi smo se smejali Pisti i ja.

Nada je na grckom Elpida. Rimuje se sa Etida…

Seks na sajmu knjiga

Odmah iza štanda stajao je prolaz u tesan magacinski prostor. Jasmina je svaki put kada nešto iznosi morala da prolazi sa strane, bočno. Prvo jednim ramenom. Komoda pored zida terala je da se uz put, malo istegne. Pri tome bi isturila grudi, malčice uvukla stomak. Zadnjica već podignuta zato što je hodala na štiklama, tada bi se još više istakla. Za jedan tren, svaki bogovetni put, Jasmina bi zauzela tu pin-up pozu. Njena duga i gusta, crna kosa padala je preko ramena u svojim talasima.

U novinama je pisalo kako je tih dana bio tražen Bela Hamvaš.

Pismo prijateljici

Draga moja i mila prijateljice,

Vasa odanost svih ovih godina cini me nemocnim u svim mojim nastojanjima da vam se makar jednim malenim delom oduzim za sve one trenutke iskrenosti koje ste mi pruzili.

U svojoj malenkosti, obuzet svojim sebicnim jurcanjem za zadovoljstvima, plah i uvek u zurbi, nisam smogao snage da Vam na pravi nacin odgovorim.

Vi ste, sa svoje strane, u svoj velicini svoje neizmerne dobrote i blagosti, prominirajuceg duha i primerne vrline, moralne i licne hrabrosti koja uliva strahopostovanje, vazda uspravno stajali, kao stena i bili svagda oslonac, ili svetionik sred opasnih hridi koje zapljuskuju talasi necovestva, stub ljudskosti i topline, na koji sam uvek mogao da racunam.

Zivot nas pre(vazi)lazi

„Život piše romane“ je fatalistička „misao“. Pišu ljudi.

Jedna te ista žena, sa jednim je sasvim racionalna. „Pita on mene da li može da me nazove ponekad. Zamisli koje djubre!“ Onda je, za koji dan, vidim sa drugim. Bojim se da ovaj ništa ne pita. Sa prvim je namrštena, a sa drugim se smeška. Smekša.

Jedan muškarac sa dve žene. Sa jednom je „papučić“ a sa drugom nekako otresit. Skoro da sam pomešao koja mu je „izabranica“ a koja mu je „devojka“. Ipak, skontam da je supruga ona iz prvog pasusa.

Ne pitajte me za kontekst i kako sam to skapirao ove priče.

Rešavanje bračne krize u zimskom periodu

Zapalo dvoje u bračnu monotoniju. Mozgali su i mozgali šta da rade. Onda neko od njih dvoje predloži da sprovedu u život preporuke iz onog šaljivog e – maila. Možda nije moguće uzeti baš sve, ali deo toga bi svakako moglo da im uveseli svakodnevicu. Uostalom manje je zamorno od isprobavanja poza iz „50 nijansi…“

Radi se, naime, o onom mailu sa gomilom stavki i za žene i za muškarce – kao, šta ko priželjkuje i šta bi koga obradovalo, tipa muških očekivanja:

„Dragi, rešila sam da od danas hodam gola po kući“, „Šta ima veze što ti smrde noge, to je muški miris“, „Odličan prdež, hajde još jednom“, „Nema veze, podrigivanje je zdravo“, „Super što momci dolaze da celo veče gledate fudbal. Da ti popušim, pa idem da vam kupim pivo“,

ili ženskih:

„Draga evo ti moja kartica, slobodno je isprazni za šoping,“ „Ja ću da sredim sudove, a ti idi sa devojkama na go – go ples, dotle ću pospremiti po kući“, „Rešio sam da ti svaki dan masiram stopala i da, nećemo više podizati dasku na wc šolji – ja ću da sedim dok šoram.“

Problem je bio u tome što je on već prdeo, podrigivao i smrdele su mu noge. Ponekad bi drugari dolazili da zajedno prate neku tekmu. Za to vreme ona bi svakako išla u šoping ili na kafu sa drugaricama. Kada su malo pretresli svoju svakodnevicu, skapirali su da bi stvarnu novinu predstavljalo njeno švrćkanje po stanu u Evinom kostimu i nepodizanje wc daske.

Kod sedenja prilikom vršenja broja jedan došlo bi do zatezanja, pa je ona odustala – ionako bi daska bila isprskana. Tako im je preostala samo stavka „Život sa nudistkinjom“, pa su oboje odustali. Ustvari, nisu odustali nego je ona rekla kako će razmisliti do leta „sad je hladno“, a on je nastavio da mašta o tinejdžerki iz stana prekoputa.